Nafta u američko-iranskoj zamci

Ormuski prolaz na istočnom ili Bab el Mandeb na zapadnom obodu Arabijskog poluostrva? Ili možda kompjuterski centar naftne industrije Saudijske Arabije? Svetsko tržište nafte – uspaničeno neočekivanom odlukom američkog predsednika Donalda Trampa da 1. maja ukine sve olakšice probranom oktetu kupaca iranske nafte (Kina, Indija, Japan, Južna Koreja, Turska, Tajvan, Grčka, Italija) – nalazi se ovih dana pred teškom zagonetkom.

Naime, da li je dojučerašnji četvrti petroizvoznik nafte u sastavu OPEK-a nakon odluke Bele kuće 22. aprila bio spreman da osujeti izvoz drugih naftaša na Arbijskom poluostrvu i njegovim južnim prilazima? I kako bi u tom nemilom slučaju mogli reagovati Amerika, njeni zapadni saveznici i galerija globalnih kupaca zalivske nafte?

Suočene sa mrskim geopolitičkim nedoumicama, globalne berze energenata reaguju plahovito.

Na stranu ratna drama u Libiji, previranja u Venecueli, sabotaže u Nigeriji i privremena obustava ruskog izvoza nafte (zbog navodne zagađenosti organskim hloridima), berze energenata unezverene su ovog puta zbog eskalacije napetosti u okolini Ormuskog prolaza. Iz pravca Persijskog zaliva kroz Ormuski prolaz na svetsko tržište stiže trećina ukupnog globalnog snabdevanja. Znajući to, berze su

na pravoslavni Veliki četvrtak podigle cenu barela severnoatlantske nafte („brent”) na 75 američkih dolara, što je najviša cena od prošlog oktobra.

„Ukoliko iranski izvoz bude sveden na nulu, a Saudijska Arabija ne pohita da nadoknadi taj manjak od oko miliona barela dnevno, na svetskom tržištu, cena nafte narednih nedelja tek će da skače”, procenjuje američka agencija Blumberg, i to bez uključivanja faktora „zveckanja oružja”.

Berzama energenata je u ovom trenutku jasna namera Vašingtona.

„Idemo da oborimo (iranski) izvoz nafte na nulu. Dokle će SAD tako postupati prema Iranu, isključivo zavisi od njih: ajatolasima i njihovim savetnicima jasno smo rekli šta očekujemo do Teherana”, istakao je šef američke diplomatije Majk Pompeo nakon objave Vašingtona da će onaj ko bude nastavio sa kupovinom iranske nafte biti isključen iz dolarskog finansijskog sistema (istina, bez preciziranja kada).

Tržištu nafte jasni su i preteći odgovori iz Teherana.

„Ako Teheran ne bude mogao da koristi Ormuski prolaz (za svoj izvoz nafte), mi ćemo ga zatvoriti”, zapretio je Alireza Tengeseiri, general Iranske revolucionarne garde. „Neprijateljstvo neće ostati bez odgovora. Amerika će se suočiti sa posledicama poteza prema Iranu”, zapretio je vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei.

Stejt department je u međuvremenu upozorio Iran da Ormuski prolaz i Bab el Mandeb drže otvorenim, poštujući pravila međunarodne plovidbe i trgovine”, dok je Pentagon ovih dana postavio dva nosača ratnih aviona na Mediteranu.
Na šta može izaći ovakva retorika i potezi između Amerike i Irana, neizvesno je.

Berze energenata ovih dana brine odluka Saudijske Arabije da odreaguje suprotno izraženim očekivanjima predsednika Trampa da će „prijateljska Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati nadoknaditi potrebne količine nafte na tržištu”.

„Saudijska Arabija će nastojati da ponuda i tražnja na tržištu ostanu u ravnoteži. Rijad u skorije vreme neće povećavati domaću proizvodnju barela. Odluka o daljem snabdevanju biće doneta nakon pažljive procene situacije, verovatno na sledećoj sednici OPEK-a u junu”, najavio je Halid el Falih, saudijski ministar energetike.

Šta će od 1. maja biti sa iranskim izvozom nafte u Kinu, Tursku, Južnu Koreju, Indiju, koje su prošle jeseni svrstane u Vašingtonu u grupu osam država sa pravom ograničene nabavke barela na istočnoj obali Persijskog zaliva (ostale sa tog spiska, već zimus su prekinule petrosaradnju sa Teheranom)? Kina diskretno, a Turska otvorenije već su najavile da se neće povinovati zahtevu Vašingtona da prekinu petronabavke u Iranu. Ako Peking i Ankara nastave da kupuju iransku naftu, šta bi mogao u tom slučaju da preduzme Vašington? Trgovci naftom u ovom trenutku ne znaju odgovor. Šta tek biva sa cenom nafte ako u vodama Arabijskog i Crvenog mora ili Persijskog zaliva dođe ovog proleća do nekog „koškanja” mnogo je jasnije: barel može da se vine u „ratne visine”.