Ђоковић може још дуго да царује

Много је разлога да ни најбољи тенисер света не испуњава непрекидно све жеље навијача. Осим тога што није ванземаљац, што има живот и ван терена, постоје и чисто спортски чиниоци због којих ниједан од пролећних пораза не треба да брине Новака Ђоковића. Посебно у овом животном периоду, у којем енергију усмерава на најважније циљеве. У тенису су то четири највећа турнира и дужина владавине на АТП листи – последњи рекорди којима стреми.

Дуго је Ђоковић био „господар мастерса”. Ту фазу је завршио освајањем Синсинатија прошле године, поставши једини власник свих 14 најзначајнијих титула у тенису: четири гренд слема (2.000 поена), завршног годишњег турнира (1.500) и свих девет турнира из серије 1.000. Нема више потребе да јуриша на сваки мастерс и да се бори с Рафаелом Надалом за тај рекорд друге категорије, сада је мета колекција гренд слем титула Роџера Федерера.

Разлика од пет великих пехара (15:20) и даље је иста као 2016. Тада је Ђоковић попустио под теретом сопствене, дотад невиђене доминације, али је у међувремену научио лекцију стрпљења, које му је често недостајало, као и његовим навијачима. Да би престигао Федерера мора да му буде сличнији у темпирању енергије и амбиција за обрачуне који долазе само четири пута годишње.

Од почетка каријере је наш тенисер дозирао и распоређивао снагу. И 2011, када је желео да освоји све што постоји, гледали смо како у току истог меча спушта ниво до непрепознатљивог, а затим га поново диже. Потом је било све упадљивије како турнире почиње траљаво, а од полуфинала се претвара у терминатора. Наравно, и при таквој стратегији се дешавају промашаји, посебно у уводним колима, али то је Ђоковић. Он није и не може да буде Надал, који не штеди себе ни на турниру, ни у мечу. Ни када игра под лековима, док га не сломе бол и повреде.

Овог пролећа се Ђоковић не штеди само током меча или турнира, већ и у сезони, између два гренд слема. Три крунска пехара у низу су му вероватно смањила будност и створила илузију вишка енергије за трошење ван терена, али и то је део игре на крупне циљеве. Са проласком жеље за савршенством јача отпорност на такве неуспехе. Пре великог повратка на Вимблдону прошле године имао је девет пораза. Пре Синсинатија и Њујорка изгубио је у Торонту од Циципаса, а пре Мелбурна – од Хачанова у Паризу, Зверева у Лондону и Баутисте у Дохи. Најважније је када и где побеђује.

На дуже стазе гледано, није чак ни овогодишњи Ролан Гарос толико битан, иако Ђоковић до 27. маја има времена да наштимује форму. У наредне две године, довољна су по три „велика ударца” за коначни циљ. Један промашај би могао да буде и лековит, да га разљути као прошле сезоне, после пораза од Чекината на Ролан Гаросу. А, ово, мршаво пролеће, може добро да дође за попуну поена идуће сезоне.

Још један фактор мотивације и самопоуздања тренутно је у резерви, спреман да се активира баш када буде потребно. Реч је о Новаковом вођству на АТП листи и другом по важности циљу – да обори рекорд по броју седмица на врху, где је тренутно на коти 248. У Њујорку ће се, од 26. августа, борити да у септембру престигне најпре Џимија Конорса (268) на четвртом месту, а убрзо потом и Ивана Лендла (270), на трећем. Одатле, до Федерерових 310, није више далек пут.

Да ли је реално да Ђоковић и у септембру буде први? Ово су тренутни резултати: 1. Ђоковић 11.160, 2. Надал 8.085, 3. А. Зверев 5.770, 4. Федерер 5.590, 5. Тим 4.675 поена, итд. Почела је сезона шљаке у којој су њих петорица фаворити. Чак и у случају да Ђоковић не одигра ниједан турнир закључно са Ролан Гаросом, изгубиће само 765 поена и биће на 10.395, чему нико од ривала не може да се приближи.

Федерер није играо две године на шљаци, па је његов теоретски максимум највећи међу пратиоцима (9.590 поена), али су му најмањи изгледи да освоји редом Мадрид, Рим и Ролан Гарос. Надал можда и може да узме све што је планирао (Барселону, Мадрид, Рим и Ролан Гарос), али ће напредовати само 720 поена, до 8.805. Зверев теоретски може да освоји 7.810 поена, а Тим још мање.

Ђоковић ће и на Вимблдону, од 1. јула, бити први носилац, са огромним изгледима да и после сезоне траве остане на врху. Јер, претходна рачуница показује шта би било ако један пратилац освоји све важне поене, а Ђоковић ниједан. У прво је тешко веровати, а у друго још теже. Колико год се чинило да је Ђоковић после Мелбурна попустио у трци са Надалом, разлику је повећао, за 440 поена. Реално је да се та тенденција настави и на следећа четири најважнија турнира (Мадрид, Рим, Ролан Гарос и Вимблдон).

Јанко Типсаревић, у недавном разговору за „Тенис нау”, није имао дилеме ко ће бити најбољи тенисер свих времена, када „величанствена тројица” буду завршила каријере:

– Не зато што ми је пријатељ, дубоко верујем да ће то бити Новак. Њему је сада на уму број гренд слем титула, као главно мерило, а све остале рекорде, укључујући број седмица на врху, обориће без икакве сумње.