Đoković može još dugo da caruje

Mnogo je razloga da ni najbolji teniser sveta ne ispunjava neprekidno sve želje navijača. Osim toga što nije vanzemaljac, što ima život i van terena, postoje i čisto sportski činioci zbog kojih nijedan od prolećnih poraza ne treba da brine Novaka Đokovića. Posebno u ovom životnom periodu, u kojem energiju usmerava na najvažnije ciljeve. U tenisu su to četiri najveća turnira i dužina vladavine na ATP listi – poslednji rekordi kojima stremi.

Dugo je Đoković bio „gospodar mastersa”. Tu fazu je završio osvajanjem Sinsinatija prošle godine, postavši jedini vlasnik svih 14 najznačajnijih titula u tenisu: četiri grend slema (2.000 poena), završnog godišnjeg turnira (1.500) i svih devet turnira iz serije 1.000. Nema više potrebe da juriša na svaki masters i da se bori s Rafaelom Nadalom za taj rekord druge kategorije, sada je meta kolekcija grend slem titula Rodžera Federera.

Razlika od pet velikih pehara (15:20) i dalje je ista kao 2016. Tada je Đoković popustio pod teretom sopstvene, dotad neviđene dominacije, ali je u međuvremenu naučio lekciju strpljenja, koje mu je često nedostajalo, kao i njegovim navijačima. Da bi prestigao Federera mora da mu bude sličniji u tempiranju energije i ambicija za obračune koji dolaze samo četiri puta godišnje.

Od početka karijere je naš teniser dozirao i raspoređivao snagu. I 2011, kada je želeo da osvoji sve što postoji, gledali smo kako u toku istog meča spušta nivo do neprepoznatljivog, a zatim ga ponovo diže. Potom je bilo sve upadljivije kako turnire počinje traljavo, a od polufinala se pretvara u terminatora. Naravno, i pri takvoj strategiji se dešavaju promašaji, posebno u uvodnim kolima, ali to je Đoković. On nije i ne može da bude Nadal, koji ne štedi sebe ni na turniru, ni u meču. Ni kada igra pod lekovima, dok ga ne slome bol i povrede.

Ovog proleća se Đoković ne štedi samo tokom meča ili turnira, već i u sezoni, između dva grend slema. Tri krunska pehara u nizu su mu verovatno smanjila budnost i stvorila iluziju viška energije za trošenje van terena, ali i to je deo igre na krupne ciljeve. Sa prolaskom želje za savršenstvom jača otpornost na takve neuspehe. Pre velikog povratka na Vimbldonu prošle godine imao je devet poraza. Pre Sinsinatija i Njujorka izgubio je u Torontu od Cicipasa, a pre Melburna – od Hačanova u Parizu, Zvereva u Londonu i Bautiste u Dohi. Najvažnije je kada i gde pobeđuje.

Na duže staze gledano, nije čak ni ovogodišnji Rolan Garos toliko bitan, iako Đoković do 27. maja ima vremena da naštimuje formu. U naredne dve godine, dovoljna su po tri „velika udarca” za konačni cilj. Jedan promašaj bi mogao da bude i lekovit, da ga razljuti kao prošle sezone, posle poraza od Čekinata na Rolan Garosu. A, ovo, mršavo proleće, može dobro da dođe za popunu poena iduće sezone.

Još jedan faktor motivacije i samopouzdanja trenutno je u rezervi, spreman da se aktivira baš kada bude potrebno. Reč je o Novakovom vođstvu na ATP listi i drugom po važnosti cilju – da obori rekord po broju sedmica na vrhu, gde je trenutno na koti 248. U Njujorku će se, od 26. avgusta, boriti da u septembru prestigne najpre Džimija Konorsa (268) na četvrtom mestu, a ubrzo potom i Ivana Lendla (270), na trećem. Odatle, do Federerovih 310, nije više dalek put.

Da li je realno da Đoković i u septembru bude prvi? Ovo su trenutni rezultati: 1. Đoković 11.160, 2. Nadal 8.085, 3. A. Zverev 5.770, 4. Federer 5.590, 5. Tim 4.675 poena, itd. Počela je sezona šljake u kojoj su njih petorica favoriti. Čak i u slučaju da Đoković ne odigra nijedan turnir zaključno sa Rolan Garosom, izgubiće samo 765 poena i biće na 10.395, čemu niko od rivala ne može da se približi.

Federer nije igrao dve godine na šljaci, pa je njegov teoretski maksimum najveći među pratiocima (9.590 poena), ali su mu najmanji izgledi da osvoji redom Madrid, Rim i Rolan Garos. Nadal možda i može da uzme sve što je planirao (Barselonu, Madrid, Rim i Rolan Garos), ali će napredovati samo 720 poena, do 8.805. Zverev teoretski može da osvoji 7.810 poena, a Tim još manje.

Đoković će i na Vimbldonu, od 1. jula, biti prvi nosilac, sa ogromnim izgledima da i posle sezone trave ostane na vrhu. Jer, prethodna računica pokazuje šta bi bilo ako jedan pratilac osvoji sve važne poene, a Đoković nijedan. U prvo je teško verovati, a u drugo još teže. Koliko god se činilo da je Đoković posle Melburna popustio u trci sa Nadalom, razliku je povećao, za 440 poena. Realno je da se ta tendencija nastavi i na sledeća četiri najvažnija turnira (Madrid, Rim, Rolan Garos i Vimbldon).

Janko Tipsarević, u nedavnom razgovoru za „Tenis nau”, nije imao dileme ko će biti najbolji teniser svih vremena, kada „veličanstvena trojica” budu završila karijere:

– Ne zato što mi je prijatelj, duboko verujem da će to biti Novak. Njemu je sada na umu broj grend slem titula, kao glavno merilo, a sve ostale rekorde, uključujući broj sedmica na vrhu, oboriće bez ikakve sumnje.