Андерсенов поглед на Београдску тврђаву

Мој отац Стеван Мајсторовић посетио је 1972. године Музеј Ханса Кристијана Андерсена у Одензеу. Делове Андерсеновог путописа по Србији из 1838. године превео је и објавио, заједно са цртежом који шаљем уз овај текст, у недељнику „Нин” 1973. године.

„Посетио сам Андерсенов музеј руковођен жељом да пронађем путопис ’Песников базар’, као и да утврдим шта се још може наћи са тог путовања у овој институцији у којој се читав један век брижљиво сакупља и чува свака ситница која се односи на живот и дело великог писца… Међу цртежима са путовања налазимо и цртеж Београдске тврђаве. Андерсен није улазио у град, и видео је Београд само у пролазу бродом, као и са земунске стране, где је његов брод стајао два дана. У то време био је заведен карантин и турске власти, чак и да је он хтео, вероватно му не би дозволиле да се искрца. У путопису он и сам о томе пише, пластично описујући како је у једном селу близу Оршаве заједно са сапутницима морао да прође кроз карантин. Долазећи од Истанбула, он је са брода, кроз Ђердап и даље до Беча, направио више скица, али за разлику од цртежа Београдске тврђаве који је потписан, остале које би се евентуално односиле на наше крајеве тешко је идентификовати. Андерсен је ове скице означавао као ’Мотив са Дунава’, ’Руине на дунавској обали’ и слично... Андерсен приказује наше људе и крајеве. Све што што је у Србији лепо му је и узвишено, све што је турско, оронуло је и суморно. Као што би се могло и претпоставити, митови и народна песма у Србији побуђују код њега посебно интересовање, а њихов херојски патос га, једноставно, одушевљава.„

Мима С. Мајсторовић