Радницима највише смета несигурност радних места

Положај радника у Србији данас је бољи него јуче, али лошији него сутра. Зато ћемо се трудити да сваким даном буде све бољи, уверен је Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у дану када свет обележава 1. мај – Међународни празник рада. И поред оптимистичног погледа на будућност, признаје да се радници код нас највише жале на несигурност радних места, посебно код рада на одређено време, привремених и повремених послова. У разговору за „Политику” најављује и да ће Закон о раду, као резултат равнотеже између света рада и капитала, бити усвојен тек 2021, али да ће расправа, како додаје, по плану почети годину дана раније.

  Шта радницима у Србији данас још смета?

Жале се и на мале зараде, то што им се плаћају доприноси на најнижу основицу, а део зараде исплаћује на руке чиме се избегавају обавезе према буџету и организацијама обавезног социјалног осигурања.

  Имате ли податке колико њих је удружено у синдикате и да ли страни инвеститори уважавају такву врсту удруживања?

Слобода синдикалног удруживања зајамчена је Уставом и Законом о раду, тако да се синдикати могу оснивати код свих послодаваца и остваривати законом прописана права. Министарство располаже податком од 25.012 синдиката уписаних у тај регистар, али не и бројем чланова синдиката.

  Непрестано се говори о одливу становништва, посебно младих образованих, који чине петину незапослених у земљи. Како држава планира да спречи егзодус, да не би остала без радне снаге?

Питање економских миграција је од општег интереса за Србију. Влада је донела одлуку о формирању координационог тела за праћење токова економских миграција чији је циљ анализа миграција и утврђивање проблема, али и превенција даљег одласка грађана у иностранство, подстицања повратка стручњака из дијаспоре и стварања амбијента за долазак страних стручњака. У плану је доношење стратегије и акционог плана којима би се у обзир узеле потребе и планови Србије и њихово усаглашавање са правилима на међународном тржишту рада.

  Србија се здушно бори против сиве економије, али и даље постоје фирме које не пријављују раднике. Има ли помака набоље?

Број затечених особа на раду на „црно” у 2018. мањи је од броја оних који су тако радили у 2017. На то су утицале и измене и допуне Закона о раду којима је утврђена обавеза послодавца да поднесе пријаву на социјално осигурање пре ступања запосленог на рад, а не у року од три дана од дана закључења уговора о раду, како је раније било прописано. Инспекторат за рад је интензивирао активности, организује ванредне надзоре на одређеној територији, као и у делатностима (угоститељство, трговина, занатство, грађевинарство, сезонски послови, пољопривреда) у којима је уочено веће ангажовање радника. Надзори се обављају у првој, другој смени рада инспекције, ноћу и викендом, често по принципу такозване ротације. То значи да инспектори обављају надзоре и ван територије на којој раде. Све то утиче да послодавци доследније спроводе прописе у области радних односа.

  Влада је ову годину прогласила годином безбедности на раду. Најављено је доношење закона о осигурању у случају повреде на раду. Какву ће конкретну корист од тога имати радници?

Законом о осигурању од повреда на раду ради накнаде штете у Србији први пут ће бити прописана обавеза свих послодаваца да осигурају своје раднике како би у случају повреда на раду добили накнаду штете у најкраћем року, без вођења судских поступака. Доношењем овог закона радници који су претрпели повреду на раду оствариће већа права у односу на постојећи систем, што ће допринети унапређењу заштите и очувања здравља и стварању безбедних радних места.

  Због чега још није усвојен закон о агенцијском запошљавању о којем синдикати, послодавци и држава воде жустре полемике?

Више пута сам рекао да желим, где год постоји простор за постизање договора, да уложимо још мало напора како бисмо добили решење које ће да представља резултат потпуног консензуса. А када је реч о овом закону управо постоји та могућност.

  Шта ће се све променити у закону о раду који би требало да буде усвојен 2020. и да ли ће тиме бити усклађени сви прописи са ЕУ у области радног законодавства?

Кроз радно законодавство треба да се транспонује велики број директива ЕУ, а пре свега кроз закон о раду. Он се примењује и на послодавце и на запослене, као и на друга радно ангажована лица, а свет рада и капитала непосредно је заинтересован за решења у овом закону. У његовој припреми потребно је обезбедити социјални дијалог, а он треба да буде резултат равнотеже између света рада и капитала. Предстоји нам велики посао и није реално да се закон усвоји пре 2021.

  Какве су шансе да се укину пенали за превремено пензионисање после 65. године старости?

Влада се труди да омогући боље услове својим грађанима и у том смислу се размишља о изменама и допунама закона. Када је о овом закону реч, тренутно се не размишља о његовој измени.