Политика диже зидове међу музичарима

Најава концерта Роџера Вотерса у Тел Авиву била је само првоаприлска шала на твитер налогу једног израелског министарства коју су одмах разумели сви који прате политички ангажман британског музичара. Некадашњи басиста и певач „Пинк Флојда”, сада самостални уметник, жестоки је критичар Израела и познат по томе што јавно прозива колеге који тамо наступају. Овај твит није га насмејао него разбеснео, али му је још теже пало када је неколико дана касније објављено да ће финале Евровизије у Тел Авиву увеличати Мадона. У ауторском тексту за „Гардијан” написао је да ће тај наступ бити „уносна тезга којом се нормализују окупација, апартхејд, етничко чишћење, убијање ненаоружаних демонстраната и друге грозне ствари”.

Један од оснивача славног бенда написао је 1979. „Зид” као метафору личне изолованости, да би последњих година све више политизовао овај албум, највише за критику земље која диже праве зидове према Палестинцима. Због тога често добија етикету антисемите, што је, како каже, покушај дискредитовања сваког ко укаже на израелске злочине.

Евросонг, у ком је политика непожељна, али се увек некако умеша, одржаће се средином маја у Тел Авиву и поред жестоке кампање бораца за људска права да се измести у другу земљу.

Вотерс спада у јавне личности које гласно износе политичке ставове, због чега често упада у сукобе. У фебруару је критиковао хуманитарни концерт за помоћ народу Венецуеле, тврдећи да је реч о политизацији  хуманитарне помоћи и да главни организатор концерта, британски милијардер Ричард Бренсон, подржава САД у намери да преузму Венецуелу. Музичаре, махом звезде шпанског говорног подручја, питао је да ли заиста желе да се Венецуела претвори у нови Ирак или Сирију.

Кад је реч о Израелу, Вотерс је најпознатије јавно лице организације БДС која се залаже за санкције против Израела и бојкот његове културе, компанија и институција. Многи му замерају да је у тој страсти слеп за многе деспотске режиме и диктатуре. Када су га прошлог лета питали да ли је тешко донео одлуку да наступи у Москви и Санкт Петербургу, будући да стално одвраћа музичаре од Израела, док је Русија својевољно припојила Крим, одговорио је да није и да је из штампе разумео да Русија „има сва права на Севастопољ”.

Почетком године, Вотерс (73) је са групом британских уметника (Вивијен Вествуд, Питер Габријел, Мајк Ли...) позвао Би-Би-Си да не преноси Евровизију, али су ови одбили наводећи да то није политички догађај и да пропагира пријатељство, толеранцију и различитост. Противници тврде супротно – да Израел користи овај догађај да се прикаже у позитивном светлу, скрећући пажњу са злочина према Палестинцима.

Вотерс прилично агресивно убеђује колеге да не наступају у Израелу, а њихово правдање да тиме праве културне мостове одбацује као којештарију. Кампања је дала резултат када су прошле године концерте отказале Лана дел Реј и Лорд. Група „Рејдиохед” и Ник Кејв успротивили су се оваквим притисцима које сматрају „цензуром” уметника.

Вођа „Рејдиохеда” Том Јорк одговорио је да наступ у некој земљи не значи подршку њеној влади, па тако они и даље имају концерте широм Америке иако нимало не одобравају Трампову политику.

Подстрекивање на бојкот и подршка БДС вуку одређене ризике. Суд у Јерусалиму је прошле јесени први пут употребио закон против бојкота Израела да казни двојицу активиста са Новог Зеланда који су наговорили своју земљакињу Лорд да откаже наступ у Тел Авиву. Мораће да плате око 13.000 долара на име обештећења за тројицу израелских тинејџера који су били купили карте.

Музичари који подржавају бојкот, осим хонорара изгубљеног у Израелу ризикују да остану и без других наступа. У Немачкој, која је због нацистичке прошлости посебно осетљива и третира БДС као антисемитски покрет, отказано је учешће шкотским реперима „Јанг фадерс” на једном фестивалу. Организатори су их на крају поново позвали након што је главна звезда Лори Андерсон запретила да неће певати на фестивалу који тражи од уметника да промене уверења, али Шкоти ипак нису хтели да наступе.

БДС се правда да није против јеврејског народа него против политике Израела и истичу да имају Јевреје међу присталицама. Глумица Натали Портман није их јавно подржала, али је прошле године после израелског насиља над демонстрантима у Гази одбила да дође у родни Јерусалим да прими једну награду.

Мадона још није одговорила на Вотерсов апел. Краљица попа је давно пригрлила кабалу, јеврејску мистичну традицију, мада је у медијима говорила да није Јеврејка и да осећа повезаност са свим религијама. У Израелу је наступала 1993, 2009. и 2012. али ниједном после 2014. када је Израел током лета скоро два месеца вршио нападе на појас Газе. Певачица је тада позвала на примирје рекавши да „нико нема права да убија невину децу Газе”.

Долазак звезде овог калибра, свакако велики успех за организаторе, омогућио је канадски јеврејин Силван Адамс чији је отац, магнат некретнина Марсел Адамс финансирао концерте Елтона Џона, Џастина Бибера и Леонарда Коена у Израелу. За Мадону је наводно платио 1,35 милиона долара.