Села за чување вина

Неко са мањом, неко са већом чашом, али обичај је у неготинском крају да сви, без обзира на године, пију вино. Али Неготин није чувен само по вину, већ и по пивницама, или „пимницама” („’ајде да пимнемо”, како овде кажу), у којима се оно чува.

Посебан део крајинског виногорја чине Рајац, Рогљево и Смедовац - три суседна села богате винарске историје и надалеко чувених пивница које не служе само за прераду и чување вина, већ за славља, весеља, свадбе и друге светковине. Између пивница су трасиране улице од три до четири метра, у центру је трг где се за време верских празника мештани окупљају, организују литије, заједничке ручкове и игранке, прославе које су некада трајале и два-три дана. Пивнице зову и „посебна села за чување вина”.

Међу највећима су биле оне у Тамничу, са каменим поплочаним улицама и трговима са трговинама. Последња камена пивница у Тамничу, међутим, порушена је 1955. Нема их више ни у многим другим селима, али су остале Рајачке, Рогљевске, Смедовачке, Штубичке и Братујевачке пивнице. Прве три су посебно добро очуване.

Златници за вино

„Винска села” око Неготина грађена су у 18. и 19. веку, по угледу на подруме са Косова. Зграде су зидане од нарочитог камена који се лако теше. Укопане су од метар и по до два у земљу и покривене ћерамидом. Због дебљине зида од 60 до 90 центиметара, у подрумима је температура уједначена и лети и зими.

(/slika2)На стил градње пресудно су утицали чувени мајстори из Охрида, који су тражили овде посао у другој половини деветнаестог века. Пивнице су подизане у брдима, близу винограда, да сељани не би грожђе спуштали у село.

У Рајцу је, причају мештани, раније било триста и нешто кућа, а у свакој по петоро, шесторо душа које су обрађивале виноград. Овде се и рађало, живело и умирало са вином. Родитељи су тек рођеној деци запајали уста вином, за трпезом су седеле припадници три генерације укућана, сваки са чашом вина, а кад неко умре, погребна поворка је пролазила поред пивница и застајала код старог храста да се вином прелије сандук покојника.

Историјски подаци говоре да је винова лоза у околини Неготина гајена још у римско доба, а та традиција је настављена и у средњовековној Србији. У другој половини 19. века, у време филоксере (болест винограда) у Француској, крајинска вина носила су епитет најјачих у Европи.

Французи су установили да је ово поднебље најсличније њиховом, па су од 1864. до 1890. били највећи купци неготинског вина које су плаћали у златницима: један чабар - један „наполеон”.

Бурад су превожена тадашњом пругом која је ишла поред Тимока, од Вражогрнаца до Радојевца на Дунаву, па даље бродовима до Француске.

Обнова и конзервација

Познаваоци кажу да су француске сорте вина - гаме, совињон и бургундац - овде имале већи проценат шећера, јер у земљишту има много више минерала него у француским брдима.

(/slika3)Познато је и да је Аустроугарска све до 1911. имала свој конзулат преко којег је трговала крајинским винима која су 1907. и 1921. понела бронзану, односно златну медаљу на сајмовима у Лондону.

Данас је у неготинском виногорју око хиљаду хектара земље под виноградима. Од аутохтоних сорти негују се багрина, зачинак, прокупац, вранац, смедеревка, али виноградима све више овладавају стране сорте, ризлинг, совињон, бургундац, гаме…

Европске земље су последњих година поново заинтересоване за неготинско виногорје. Недавно су представници Европске уније обишли ово подручје, а заинтересовани су и млади људи који су остали без посла у бившим великим предузећима источне Србије. Досељавају се у Рајац, подижу пивнице и откупљују земљу за садњу винограда.

Старији мештани обнављају подруме, јер туристи све чешће посећују неготинске пивнице. Министарство за регионални развој је Туристичкој организацији Неготина одобрило новац за детаљну регулацију Рајачких и Рогљевских пивница, која укључује заштиту, конзервацију, изградњу водовода и канализације и поплочавање улица.

Виноградари гаје наду да ће већ за годину-две неготинске пивнице заблистати новим сјајем и оживети као некада, кад се о великим празницима масовно силазило у подруме, дружило и правиле светковине на трговима и улицама винских села.