Sela za čuvanje vina

Neko sa manjom, neko sa većom čašom, ali običaj je u negotinskom kraju da svi, bez obzira na godine, piju vino. Ali Negotin nije čuven samo po vinu, već i po pivnicama, ili „pimnicama” („’ajde da pimnemo”, kako ovde kažu), u kojima se ono čuva.

Poseban deo krajinskog vinogorja čine Rajac, Rogljevo i Smedovac - tri susedna sela bogate vinarske istorije i nadaleko čuvenih pivnica koje ne služe samo za preradu i čuvanje vina, već za slavlja, veselja, svadbe i druge svetkovine. Između pivnica su trasirane ulice od tri do četiri metra, u centru je trg gde se za vreme verskih praznika meštani okupljaju, organizuju litije, zajedničke ručkove i igranke, proslave koje su nekada trajale i dva-tri dana. Pivnice zovu i „posebna sela za čuvanje vina”.

Među najvećima su bile one u Tamniču, sa kamenim popločanim ulicama i trgovima sa trgovinama. Poslednja kamena pivnica u Tamniču, međutim, porušena je 1955. Nema ih više ni u mnogim drugim selima, ali su ostale Rajačke, Rogljevske, Smedovačke, Štubičke i Bratujevačke pivnice. Prve tri su posebno dobro očuvane.

Zlatnici za vino

„Vinska sela” oko Negotina građena su u 18. i 19. veku, po ugledu na podrume sa Kosova. Zgrade su zidane od naročitog kamena koji se lako teše. Ukopane su od metar i po do dva u zemlju i pokrivene ćeramidom. Zbog debljine zida od 60 do 90 centimetara, u podrumima je temperatura ujednačena i leti i zimi.

(/slika2)Na stil gradnje presudno su uticali čuveni majstori iz Ohrida, koji su tražili ovde posao u drugoj polovini devetnaestog veka. Pivnice su podizane u brdima, blizu vinograda, da seljani ne bi grožđe spuštali u selo.

U Rajcu je, pričaju meštani, ranije bilo trista i nešto kuća, a u svakoj po petoro, šestoro duša koje su obrađivale vinograd. Ovde se i rađalo, živelo i umiralo sa vinom. Roditelji su tek rođenoj deci zapajali usta vinom, za trpezom su sedele pripadnici tri generacije ukućana, svaki sa čašom vina, a kad neko umre, pogrebna povorka je prolazila pored pivnica i zastajala kod starog hrasta da se vinom prelije sanduk pokojnika.

Istorijski podaci govore da je vinova loza u okolini Negotina gajena još u rimsko doba, a ta tradicija je nastavljena i u srednjovekovnoj Srbiji. U drugoj polovini 19. veka, u vreme filoksere (bolest vinograda) u Francuskoj, krajinska vina nosila su epitet najjačih u Evropi.

Francuzi su ustanovili da je ovo podneblje najsličnije njihovom, pa su od 1864. do 1890. bili najveći kupci negotinskog vina koje su plaćali u zlatnicima: jedan čabar - jedan „napoleon”.

Burad su prevožena tadašnjom prugom koja je išla pored Timoka, od Vražogrnaca do Radojevca na Dunavu, pa dalje brodovima do Francuske.

Obnova i konzervacija

Poznavaoci kažu da su francuske sorte vina - game, sovinjon i burgundac - ovde imale veći procenat šećera, jer u zemljištu ima mnogo više minerala nego u francuskim brdima.

(/slika3)Poznato je i da je Austrougarska sve do 1911. imala svoj konzulat preko kojeg je trgovala krajinskim vinima koja su 1907. i 1921. ponela bronzanu, odnosno zlatnu medalju na sajmovima u Londonu.

Danas je u negotinskom vinogorju oko hiljadu hektara zemlje pod vinogradima. Od autohtonih sorti neguju se bagrina, začinak, prokupac, vranac, smederevka, ali vinogradima sve više ovladavaju strane sorte, rizling, sovinjon, burgundac, game…

Evropske zemlje su poslednjih godina ponovo zainteresovane za negotinsko vinogorje. Nedavno su predstavnici Evropske unije obišli ovo područje, a zainteresovani su i mladi ljudi koji su ostali bez posla u bivšim velikim preduzećima istočne Srbije. Doseljavaju se u Rajac, podižu pivnice i otkupljuju zemlju za sadnju vinograda.

Stariji meštani obnavljaju podrume, jer turisti sve češće posećuju negotinske pivnice. Ministarstvo za regionalni razvoj je Turističkoj organizaciji Negotina odobrilo novac za detaljnu regulaciju Rajačkih i Rogljevskih pivnica, koja uključuje zaštitu, konzervaciju, izgradnju vodovoda i kanalizacije i popločavanje ulica.

Vinogradari gaje nadu da će već za godinu-dve negotinske pivnice zablistati novim sjajem i oživeti kao nekada, kad se o velikim praznicima masovno silazilo u podrume, družilo i pravile svetkovine na trgovima i ulicama vinskih sela.