На нагле промене нису имуни ни здрави

Јачање климатских екстрема је све присутније у нашем поднебљу и нису неуобичајени прелази температура из минуса у плус, због чега се све чешће говори о утицају времена на здравље.

Нагле температурне промене су код нас најчешће праћене извештајима Хитне помоћи који казују да је одређеног дана било много интервенција код срчаних болесника, да су психички лабилне особе узнемиреније него иначе, да астматичари имају највише тегоба...

Наука је доказала да ни физички и психички здраве особенису имуне на промене које се дешавају у атмосфери.

Јасминка Смаилагић, самостални саветник за динамичку климатологију у Републичком хидрометеоролошком заводу, рекла је да због наглих промена метеоролошких параметара пате и особе које су психички и физички здраве. Те особе при наглим температурним прелазима, при промени притиска или смера ветра, рецимо, осећају главобољу, постају раздражљиве, пате од несанице, узнемирене су, спава им се или имају константно осећај умора.

Међутим, уколико нам је то повољан период у животу, временски утицај ће се осетити незнатно, али ако се особа осећа као да је дошла „минус фаза”, неповољни временски услови су само „кап у пуну чашу”.

Изучавање утицаја времена на здравље је мултидисциплинарна област, у којој учествују прогностичар, климатолог и лекар.

У нашој земљи, у Републичком хидрометеоролошком заводу свакодневно се води евиденција временских фаза, које говоре који пацијенти су у којим временским условима угрожени. На основу тих података, стручњаци РХМЗ-а обавештавају ког дана ће одређени пацијенти бити угрожени.

У зависности од утицаја времена, постоји 13 група болесника који су прилично осетљиви на временске прилике, међу којима су реуматичари, астматичари, срчани болесници (ангина пекторис, високи крвни притисак), они који имају чир на дванаестопалачном цреву и желуцу, пацијенти који пате од разних психичких тегоба, пре свега психозе.

Према речима стручњака, астматичар осети и реагује у периоду од три до 48 сати пре него што уследи нагла промена температуре и зато је добро знати биопрогнозу, на основу које лекар даје савет како да угрожене особе што безболније преброде период који наилази.

Савети се, углавном, своде на то да када су по одређене групе неповољни периоди, осетљиви остану код куће, не планирају пут, не замарају се физички или психички и да узимају максимум прописаних лекова.

Ако биоклиматолози кажу да ће у одређеном периоду бити угрожене психички оболеле особе, употреба лека за смирење пре тог периода омогућиће да се тај период готово и не осети.

Временске промене физиолошки су стрес на који организам покушава да се прилагоди, а при том тело здраве и тело болесне особе различито реагују.

Данас се сматра да група метеоротропних болести – болести на чије погоршање може да утиче време, обухвата више од 50 обољења.

Међу метеоролошке прилике које највише утичу на погоршање болести убрајају се велике врућине, нарочито ако наступе нагло и у неуобичајено доба године, затим велика хладноћа, нагла промена ваздушног притиска, ветрови, нарочито топли, магла, смог. Летње спарине и зимска хладноћа највећа су претња онима који пате од болести крвних судова, јер такви временски услови носе повећану опасност од срчаних и можданих обољења. Научници су утврдили да ветровити и топли дани делују депресивно на човека и његово опште расположење и смањују учинак на интелектуалном и физичком плану.