Јосип Сич – добровољац са Кошара

Суботица – Пролеће је  је увек тежак период за Маргиту Сич. То су дани када је датуми, годишњице, празници, подсећају на оно што је изгубила.

Маргита је удовица Јосипа Сича, добровољца из Суботице који је 1999. године погинуо на Кошарама, на месту Маја Глава од минобацачке ватре. Имао је 46 година.

Ово пролеће као да јој још теже пада, обележавање 20 година од битке на Кошарама повређује стару бол, а каже откако је гледала филм о тим страшним ратним месецима на овом истуреном делу земље, осећа се још горе. У једној сцени види се мртво тело Јосипа Сича, а његови ратни другови говоре своја сећања о њему.

„Видела сам и пре те сцене. Непосредно након рата приказивано је то на неким албанским каналима. Тешко је гледати то поново”, прича Маргита која је јануара ове године имала инфаркт.

Маргита ни данас не зна шта је био непосредни повод због којег је Јосип Сич одлучио да се пријави у добровољце. Зна да је био озлојеђен због догађаја на Косову, био је патриота, али исто тако, није желео ни да њихов тада деветнаестогодишњи син Златко, који још није прошао војничку обуку, доспе на линију фронта.

„Пријавио се одмах када је почело бомбардовање, и 27. или 28. марта је добио позив”, прича Маргита. Од тренутка када је отишао само још једном се породица чула са њим. Звао је сина Златка 8. априла да га пита како је прошао на возачком испиту. Разговарали су кратко, и рекао им је  да је на крајњем југу. „Претпостављала сам прво да је негде у околини Ниша, јер је одатле стигао пакет са цивилном одећом. Када је рекао да је на југу, схватила сам да је на Косову, али тада нисмо ни знали за Кошаре и шта се тамо догађа”, прича Маргита.

У преподневним сатима 1. маја те године, јер толико је требало док је вест потврђена, на врата јој је позвонио мајор Орозовић из суботичке касарне, са медицинском сестром. Знала је шта ће јој рећи. „Када сам их видела на вратима, залупила сам их одмах и закључала. Мислим да ми је требало неколико минута док сам се прибрала и поново их отворила. Рекли су ми да је погинуо, али нису били сигурни у његово презиме, да ли је Сич или Сиц”.

Погинуо је 16. априла, тачно на годишњицу њиховог венчања, а Маргита је тек 16. новембра 1999. године позвана у Београд на идентификацију тела. Одликован је орденом заслуга за народ првог степена. Ипак, протеклих 20 година, каже Маргита, ретко ко је помињао, ни у држави ни у граду, оне који су се борили и страдали на Кошарама. „За све ове године као да нико није знао за нас”, каже Маргита. Јосипово име уписано је на споменик страдалима у бомбардовању 1999. године, а његова удовица каже да су  водили и упорну борбу да се имена четворо Суботичана погинулих на Кошарама додају уз имена на споменик „Њиховој верности” погинулима на ратиштима у Хрватској. Осим Јосипа, на Кошарама су погинула и тројица младића из Суботице која су била на редовном служењу војног рока: Владимир Мирков, Горан Олка и Золтан Олајош. „За 24. март ове године СУБНОР је организовао полагање венаца на тај споменик, нас нико није ни звао. Некима од тих младића ни родитељи више нису живи, угасиле се породице. Није било никога ни из града, бар цвет да стави”, каже Маргита.

Маргита додаје да јој је тешко било што је остала сама са двоје деце, ћерка Љиљана је у међувремену са својом породицом отишла у Шведску, али су сви поносни на Јосипа. Син Златко са посебним пијететом чува дрвени шанк који му је отац направио, и ту је сместио све успомене које га вежу за њега.

Породице војника страдалих на Кошарама саме се међусобно повезују и планирају да се овог лета окупе на салашу Дејана Перића, из Суботице, о којем је „Политика” писала јер још увек у плућима носи гелер са фронта. Породица Сич у уторак, 16. априла дочекаће и Ненада Станића, из Чачка, који је са Јосипом био на Кошарама. Заједно ће отићи да положе цвеће на Јосипов гроб.

„Поносни смо, јер отишао је добровољно у рат. Не знам и не интересује ме како то други доживљавају. Међутим, како време пролази, чини ми се да је узалуд погинуо. Да је узалуд дао живот за државу у којој као да нема помака, а  нашој породици је све теже”, каже Маргита.