Хрватски бискупи се свађају са папом

Познаваоци прилика у односу Ватикана и Каптола одавно тврде да између папе Фрање и хрватских католичких бискупа нема баш много љубави. Писало се да Фрања хрватске бискупе сматра проблематичнима на више нивоа, а они му, наравно, критике нису упућивали јавно већ су папу жестоко нападали католички лаици који су га чак прогласили и Соросевим агентом и јеретиком.

Тај пригушени сукоб је ових дана експлодирао у јавности и то због најновијих изјава папе Фрања о канонизацији кардинала Алојзија Степинца. Хрвати католици контроверзног Степинца, некада усташког викара, сматрају свецем и јако их фрустрира што га папа Фрања таквим већ није прогласио, него је инсистирао на томе да се сапредставницима Српске православне цркве оснује комисија која би анализирала Степинчево деловање у Другом светском рату.

То су хрватски бискупи још некако и успели поднети, а да са папом Фрањом не уђу у отворену свађу, али његова најновија изјава о Степинцу је очито била кап која је прелила чашу, пише Индекс.

Наиме, враћајући се из посете Северној Македонији папа је, упитан о томе хоће ли и када Степинац бити проглашен свецем, одговорио: „Историјски случај је следећи: канонизација Степинца.  Степинац је човек са врлинама, то је црква изјавила тиме што га је прогласила блаженим. Може му се молити, он је блажен. Али у одређеним тренутку процеса канонизације дошло је до неразјашњених тачака. Реч је о историјским тачкама. И ја који треба да потпишем канонизацију са својом одговорношћу молио сам се, размишљао, тражио савет и онда сам видео да треба да питам за помоћ Иринеја, партијарха Српске православне цркве. Иринеј је велики пријатељ и помогао ми је. Основали смо заједно историјску комисију, радили смо заједно. Јер Иринеја и мене једино занима истина, да не погрешимо. Чему служи једна изјава о светости ако није јасна истина? Не служи никоме. Знамо да је Степинац добар човек, да је блаженик, али да би се учинио овај корак ја сам тражио помоћ Иринеја да дођемо до истине. Најпре је основана комисија која је дала своје мишљење, али сада се изучавају друге тачке. Продубљују се неке тачке како би истина била јасна. Ја се не плашим истине, само се плашим суда Божјег. Хвала”.

Спомињање патријарха СПЦ Иринеја као „великог патријарха” ког папа Фрања треба „питати за помоћ” изазвало је невероватну мржњу Хрвата католика према Фрањи, а онда је на ову изјаву реаговао и председник Хрватске бискупске конференције, надбискуп Желимир Пуљић.

Пуљић је у интервјуу за Хрватску католичку мрежу изјавио да је „папина изјава узбуркала јавност и изазвала вернике”.

„Папа је рекао да му је стало до истине и да заједно са патријархом жели да дође до ње. До тога је заиста свима стало. Али о Степинцу и ономе што је Конгрегација већ учинила и закључила не постоји ништа спорно што би, по мом мишљењу, довело у питање његову светост и канонизацију”, наставио је надбискуп Пуљић.

„Уплитање Српске православне цркве у Степинчеву канонизацију представља преседан у Католичкој цркви”, пожалио се Пуљић додајући да је то „политикантство”.

Још је једном изнео и стандардну одбрану Степинца.

„Степинац је чинио у оно време шта је морао. Степинац је био такав критичар НДХ да можда ни Срби нису били тако критични према Анти Павелићу. И Степинац је јадник патио због тога. Он је волео државу, он је поздравио стварање хрватске државе, али није подржавао режим. Оштро је наступао у погледу неких поступака које је тадашњи режим чинио. Степинац је, мислим, више од 30 пута интервенисао, тражио аудијенцију код Павелића. Павелић никада није дошао на Каптол. А критичари који не воле Степинца и не воле хрватску државу кажу: 'Могао је он више да учини, он је био у љубави са Павелићем'. Није истина! Он је био прави пастир у право време. Ми смо захвални Богу због Степинца и поносни на њега, макар постојале погрешне предрасуде”, изјавио је Пуљић.

У стандардном стилу хрватског национализма, због ког папа Фрања и не воли хрватске бискупе, Пуљић је, дакле, подвалио да критика Степинца значи да критичари „не воле хрватску државу”, а индиректно је за недовољну љубав према „хрватској држави” оптужио и папу Фрању.

Није баш уобичајено да се католички бискупи тако вербално истресају на наследника светог Петра, свог непогрешивог шефа по правилима Католичке цркве, тако да уопште није претерано рећи како сведочимо свађи хрватских бискупа и папе Фрање због Степинца.