Једини у Црној Гори

Пре 64 године у књигама рођених у Црној Гори, у општини Бијело Поље, уписано је први пут име дечаку – Тарзан – и од тада до данас то име више није даривано никоме у Црној Гори.

Тај Тарзан, први и једини у Црној Гори, сада је веома важна политичка личност. Као такав, ускоро ће сести у фотељу амбасадора Црне Горе у Београду.

Црногорски Тарзан је током протеклих тридесетак година, откад је на власти Ђукановићева Демократска партија социјалиста (ДПС), постао њен центар, баш као што је, коју деценију пре тога, био талентовани кошаркашки центар у неким клубовима оне велике Југославије.

Овај двометраш, осим што је у кошарци био центар, ту златну средину успео је одржати и у политици и у свакодневном животу. Важи за човека који не крије да припада Српској православној цркви и да је Србин, али тиме није барјачио по политичким скуповима и разним манифестацијама, што је својствено већини његових партијских колега.

Посебно га одваја од других чињеница да се никада, због партијских неслагања, није одрицао својих пријатеља, кумова, комшија – правило које је у значајној мери завадило народ у Црној Гори.

Још га се сећају радници фабрике намештаја „Марко Радовић”, на чијим је рушевинама пре петнаестак година Мирослав Мишковић изградио велики тржни центар „Делта сити”, с којима је, кажу, умео да дели и добро и зло. Остао је и код њих и код пословних партнера упамћен као човек који је сваки разговор почињао и завршавао реченицом: „Договорићемо се.”

Како су се договарали и ко се држао договора о томе, „договорене” стране нерадо говоре.

Пре него што ће постати политички директор ДПС, посланик те партије у Скупштини Црне Горе, Тарзан Милошевић је био председник општине у родном Бијелом Пољу, којим се поноси да је град писаца Риста Ратковића, Миодрага Булатовића, Драгомира Брајковића, Ћамила Сијарића...

Тамошње становништво га памти као веома пажљивог грађанина који ничим није желео представити себе као првог, већ једнаког с осталим. Пре челништва у родном граду, он је развио сопствени приватни бизнис. Као један од „споменика” његове владавине свакако ће остати „Тарзанова кривина”, прва бијелопољска обилазница.

Када је у влади премијера Игора Лукшића постао министар пољопривреде и руралног развоја, кажу да је најумешније поделио поклон из Русије, мале и велике тракторе. Његови политички противници кажу да су и „они дељени као и чувене стеоне јунице које Ђукановићева партија искључиво дели својима присталицама пре сваких избора”. На хиљаде гласача опозиције у шали каже: „Једна високостеона јуница четири гласа.”

Будући амбасадор Црне Горе у Београду Тарзан Милошевић ретко у парламенту пропусти прилику а да не каже о другим политичким партијама и странкама да не жели „вирити у туђе двориште”.

С тим политичким, сада дипломатским принципом, верује се да стиже у Београд као амбасадор Црне Горе.