Ирану прети издавање следовања на маркице

Док САД настављају да гомилају ваздушну и поморску флоту на Блиском истоку као упозорење режиму у Техерану, ирански потпредседник је рекао да ће његова земља, тешко погођена америчким санкцијама, можда морати да ограничи следовања неких добара а председник је опоменуо завађене фракције иранских власти да морају очувати јединство пред, како је оценио, „незабележеним притиском непријатеља”.

Увођење следовања, о чему је, како преноси „Џерузалем пост”, говорио потпредседник Есхак Џахангири, не прецизирајући која ће се то добра ускоро можда издавати само уз маркице, не би био потпуни преседан пошто је тако нешто Иран задесило у време осмогодишњег рата с Ираком током осамдесетих година, када је иранске противнике, као и данас, подржавала Америка. Председник Хасан Рохани је, у засебној изјави, тренутну ситуацију упоредио управо с ондашњим стањем, и то посредно оценивши актуелне околности као горе.

„Данас, није могуће рећи да ли су услови бољи или гори него током наметнутог рата (с Ираком), али тада нисмо имали проблема с банкама, продајом нафте, увозом и извозом (на шта су сада Сједињене Државе завеле Ирану ембарго – прим. ‘Политике’) и наш једини проблем биле су санкције на оружје”, рекао је Рохани.

Као што Џахангири није био до краја изричит у својој поруци, ни Рохани није јасно означио кога то позива на јединство помоћу којег Иран може „превазићи тешке околности”. Али, нема сумње у то да су се његове речи односиле на раздор између његове, прагматичне групе, лабаво повезане с реформаторима, и тврдих конзервативаца чији је предводник врховни ајатолах Али Хаменеи.

На тај расцеп изгледа да рачунају и у Белој кући. Њени су представници у разним навратима отворено наглашавали то да се надају некој врсти унутрашњег преврата у Ирану. Не именујући онога ко би требало да га спроведе, америчке алузије су се у првом слоју односиле на повремене протесте Иранаца, али је лако могуће да се у Вашингтону игра и на то да ће ово незадовољство распламсати тихи рат између фракција техеранских власти.

Такву стратегију Америка примењује и на још једном нафтном гиганту, Венецуели, где се председник Николас Мадуро и влада супротстављају парламенту, у којем већину има опозиција. Ту се сличности, међутим, завршавају, на жалост по САД. Венецуеланска опозиција је отворена према сарадњи с Американцима, у толикој мери да је Хуан Гваидо, први човек парламента и самопроглашени председник државе на основу тога што је Мадуро наводно прекршио устав, рекао да преко свог посредника у Вашингтону, Карлоса Векије, покушава да ступи у контакт с америчком војском, јавио је АП. Још од раније Гваидо не искључује ни идеју да би страна војна интервенција била решење за Венецуелу. У Ирану је такав став још незамислив.

Ни круг око Роханија није показао да о иранској спољној политици – као оној која САД свакако жуља много више од унутрашње, то јест од поштовања људских права Иранаца – има назоре знатно другачије од Хомеинијевих људи. Рохани се највише залагао за неку врсту отварања према свету, па и за сарадњу са САД у неким питањима, попут склапања нуклеарног споразума 2015. године, из којег је председник Доналд Трамп у међувремену повукао своју земљу, потом наставивши с притисцима на Иран завођењем нових санкција и другим потезима. Али, и то се може приписати прагматичности Роханија, једног од првобораца Исламске револуције из 1979. године, када се Иран окренуо од Америке, радије него његовој особитој жељи да се дружи са Западњацима. Пре споразума којим се на неко време одрекао могућности да направи атомску бомбу, Иран је због међународних санкција већ падао у тако тешку економску ситуацију да је било неопходно извући земљу из блокаде како не би запала у невоље и, примера ради, морала поново издавати следовања на маркице.

Узевши у обзир то да је најтврђе крило иранске војске, Револуционарна гарда, чврсто у рукама Роханијеве фракције и да нема назнака да је другачије с остатком армије, не види се како би отворени сукоб табора у техеранским властима довео до исхода повољнијег за Америку. Али, заоштравање односа између њих јесте све приметније. Осим што је Роханијев брат због корупције недавно осуђен на затворску казну, није познато колико дугу, и ирански недељеник „Седа”, близак реформистима, привремено је забрањен због текста у којем упозорава на опасност рата са Америком, што је тврда линија власти оценила као ширење дефетизма и помагање „непријатељским медијским операцијама”.

О псисхолошком рату против Ирана је јуче говорио и вођа Револуционарне гарде Хосеин Салами, који је на њено чело дошао након недавне необјашњене смене свог претходника, што би могао бити још један знак тога да се иза кулиса моћи у Техерану одвија некакво престројавање. Салами је, преноси Ал Џазира, о психолошком рату причао у контексту доласка америчких војних ресурса на Блиски исток. Ракете „патриот” и бојни брод „Арлингтон” су послати да се прикључе носачу авиона „Абрахам Линколн”, који је тренутно у Црвеном мору и очекује се да уђе у Персијски залив. Бомбардери Б-52 су већ стигли у америчку базу Удеид у Катару. Командант гарде Амирали Хаџизадех је рекао да ће Американце, ако крену на Иран, ударити право у главу.