Iranu preti izdavanje sledovanja na markice

Dok SAD nastavljaju da gomilaju vazdušnu i pomorsku flotu na Bliskom istoku kao upozorenje režimu u Teheranu, iranski potpredsednik je rekao da će njegova zemlja, teško pogođena američkim sankcijama, možda morati da ograniči sledovanja nekih dobara a predsednik je opomenuo zavađene frakcije iranskih vlasti da moraju očuvati jedinstvo pred, kako je ocenio, „nezabeleženim pritiskom neprijatelja”.

Uvođenje sledovanja, o čemu je, kako prenosi „Džeruzalem post”, govorio potpredsednik Eshak Džahangiri, ne precizirajući koja će se to dobra uskoro možda izdavati samo uz markice, ne bi bio potpuni presedan pošto je tako nešto Iran zadesilo u vreme osmogodišnjeg rata s Irakom tokom osamdesetih godina, kada je iranske protivnike, kao i danas, podržavala Amerika. Predsednik Hasan Rohani je, u zasebnoj izjavi, trenutnu situaciju uporedio upravo s ondašnjim stanjem, i to posredno ocenivši aktuelne okolnosti kao gore.

„Danas, nije moguće reći da li su uslovi bolji ili gori nego tokom nametnutog rata (s Irakom), ali tada nismo imali problema s bankama, prodajom nafte, uvozom i izvozom (na šta su sada Sjedinjene Države zavele Iranu embargo – prim. ‘Politike’) i naš jedini problem bile su sankcije na oružje”, rekao je Rohani.

Kao što Džahangiri nije bio do kraja izričit u svojoj poruci, ni Rohani nije jasno označio koga to poziva na jedinstvo pomoću kojeg Iran može „prevazići teške okolnosti”. Ali, nema sumnje u to da su se njegove reči odnosile na razdor između njegove, pragmatične grupe, labavo povezane s reformatorima, i tvrdih konzervativaca čiji je predvodnik vrhovni ajatolah Ali Hamenei.

Na taj rascep izgleda da računaju i u Beloj kući. Njeni su predstavnici u raznim navratima otvoreno naglašavali to da se nadaju nekoj vrsti unutrašnjeg prevrata u Iranu. Ne imenujući onoga ko bi trebalo da ga sprovede, američke aluzije su se u prvom sloju odnosile na povremene proteste Iranaca, ali je lako moguće da se u Vašingtonu igra i na to da će ovo nezadovoljstvo rasplamsati tihi rat između frakcija teheranskih vlasti.

Takvu strategiju Amerika primenjuje i na još jednom naftnom gigantu, Venecueli, gde se predsednik Nikolas Maduro i vlada suprotstavljaju parlamentu, u kojem većinu ima opozicija. Tu se sličnosti, međutim, završavaju, na žalost po SAD. Venecuelanska opozicija je otvorena prema saradnji s Amerikancima, u tolikoj meri da je Huan Gvaido, prvi čovek parlamenta i samoproglašeni predsednik države na osnovu toga što je Maduro navodno prekršio ustav, rekao da preko svog posrednika u Vašingtonu, Karlosa Vekije, pokušava da stupi u kontakt s američkom vojskom, javio je AP. Još od ranije Gvaido ne isključuje ni ideju da bi strana vojna intervencija bila rešenje za Venecuelu. U Iranu je takav stav još nezamisliv.

Ni krug oko Rohanija nije pokazao da o iranskoj spoljnoj politici – kao onoj koja SAD svakako žulja mnogo više od unutrašnje, to jest od poštovanja ljudskih prava Iranaca – ima nazore znatno drugačije od Homeinijevih ljudi. Rohani se najviše zalagao za neku vrstu otvaranja prema svetu, pa i za saradnju sa SAD u nekim pitanjima, poput sklapanja nuklearnog sporazuma 2015. godine, iz kojeg je predsednik Donald Tramp u međuvremenu povukao svoju zemlju, potom nastavivši s pritiscima na Iran zavođenjem novih sankcija i drugim potezima. Ali, i to se može pripisati pragmatičnosti Rohanija, jednog od prvoboraca Islamske revolucije iz 1979. godine, kada se Iran okrenuo od Amerike, radije nego njegovoj osobitoj želji da se druži sa Zapadnjacima. Pre sporazuma kojim se na neko vreme odrekao mogućnosti da napravi atomsku bombu, Iran je zbog međunarodnih sankcija već padao u tako tešku ekonomsku situaciju da je bilo neophodno izvući zemlju iz blokade kako ne bi zapala u nevolje i, primera radi, morala ponovo izdavati sledovanja na markice.

Uzevši u obzir to da je najtvrđe krilo iranske vojske, Revolucionarna garda, čvrsto u rukama Rohanijeve frakcije i da nema naznaka da je drugačije s ostatkom armije, ne vidi se kako bi otvoreni sukob tabora u teheranskim vlastima doveo do ishoda povoljnijeg za Ameriku. Ali, zaoštravanje odnosa između njih jeste sve primetnije. Osim što je Rohanijev brat zbog korupcije nedavno osuđen na zatvorsku kaznu, nije poznato koliko dugu, i iranski nedeljenik „Seda”, blizak reformistima, privremeno je zabranjen zbog teksta u kojem upozorava na opasnost rata sa Amerikom, što je tvrda linija vlasti ocenila kao širenje defetizma i pomaganje „neprijateljskim medijskim operacijama”.

O psishološkom ratu protiv Irana je juče govorio i vođa Revolucionarne garde Hosein Salami, koji je na njeno čelo došao nakon nedavne neobjašnjene smene svog prethodnika, što bi mogao biti još jedan znak toga da se iza kulisa moći u Teheranu odvija nekakvo prestrojavanje. Salami je, prenosi Al Džazira, o psihološkom ratu pričao u kontekstu dolaska američkih vojnih resursa na Bliski istok. Rakete „patriot” i bojni brod „Arlington” su poslati da se priključe nosaču aviona „Abraham Linkoln”, koji je trenutno u Crvenom moru i očekuje se da uđe u Persijski zaliv. Bombarderi B-52 su već stigli u američku bazu Udeid u Kataru. Komandant garde Amirali Hadžizadeh je rekao da će Amerikance, ako krenu na Iran, udariti pravo u glavu.