За 72 генерације – 12.000 диплома

Фармацеути ће о Стевану Јаковљевићу говорити као о значајном ботаничару и првом старешини Фармацеутског одсека Медицинског факултета у Београду, мада је за љубитеље књижевности он академик и пре свега писац „Српске трилогије”, док ће историчари у овом свестраном човеку препознати драгоценог хроничара Великог рата, који је, нажалост, био и логораш током оног другог, 1941. Професор Момчило Мокрањац, син чувеног композитора Стевана, није пошао очевим стопама, али се као француски ђак бавио хемијом и постао зачетник модерне токсикологије двадесетог века, био дописни члан Париске академије фармације и декан Фармацеутског факултета. Мада су, чини се, академик Јован Туцаков и његова чувена књига о лековитом биљу препознатљив подсетник за здравље и природно лечење, мање је познато да је он завршио два фармацеутска факултета и да је био први управник Института за фармакогнозију, основаног 1947. године на Фармацеутском факултету.

Интересантним тематским вечерима, изложбама и подсећањима на чувене претходнике, попут професора Јаковљевића, Мокрањца или Туцакова, Фармацеутски факултет и они који су се на њему школовали или се још школују иду у сусрет обележавању осам деценија студија фармације у Србији. Централна свечаност планирана је за октобар, а на списку догађања до јесени исписано је доста ставки. Проф. др Слађана Шобајић, декан Фармацеутског факултета, тим поводом каже:

– Помислим често шта би нам данас рекли претходници, врло цењени стручњаци који су цео живот посветили напретку професије и струке, и надам се да би били поносни на нас. Преселили смо се у нову зграду у Кумодражу 1991. године, јер смо годинама били подстанари на Медицинском факултету на неколико места. Услови за рад од тада су нам одлични, имамо све нивое наставе, интегрисане академске, докторске академске и специјалистичке студије. Од 1984. уведена је новина – смер за медицинске биохемичаре, који раде у лабораторијама, јер смо до тада имали само студенте који су стицањем дипломе постајали по звању магистар фармације. Ми смо први фармацеутски факултет у окружењу који је почео да школује медицинске биохемичаре – истиче професорка Шобајић.

Жеља апотекара с краја 19. и почетком 20. века била је да у земљи постоји установа у којој би могли да се школују фармацеути, додаје наша саговорница. Та тежња им се остварила тек 1939, када је 24. октобра на Медицинској школи у Београду отворен одсек за фармацију. – Тада званично почињу студије фармације у Србији и ми обележавамо тај датум, мада се Фармацеутски факултет издвојио од Медицинског 1945, остајући у саставу Београдског универзитета – подсећа професорка Слађана Шобајић.

Од тада до данас Фармацеутски факултет је ишколовао 72 генерације студената или, ако се то прерачуна у неку укупну бројку, диплому овог факултета добило је око 12.000 стручњака, а њих 7.000 и сада ради, наводи Шобајићева.

Проф. Слађана Шобајић, декан, показује обимну монографију о факултету у којој је подсећање на богату прошлост науке и научника

– Највише их је у јавном сектору, у апотекама, али отварају нам се нова подручја рада, попут клиничке и болничке фармације, наши дипломци присутни су у секундарној и терцијарној здравственој заштити, медицинским лабораторијама, у фармацеутској и козметичкој индустрији, у вези са пословима развоја и контроле лекова, медицинских средстава, дијететских суплемената и козметичких производа, представништвима или заступништвима великих компанија, регулаторним телима, у организацијама специјализованим за праћење клиничких студија, фармаковигиланцом и вигиланцом – напомиње проф. др Слађана Шобајић и додаје да сваке године индекс добија 325 нових студената, на два студијска програма.

Нема сумње да су девојке „већински” освојиле фармацију, што је изненадило студентску делегацију из Утрехта која је недавно посетила колеге на Фармацеутском факултету. На Фармацеутском факултету Утрехту, у Холандији, тај однос је 60 према 40 процената у корист младића. На факултету ради око 140 наставника и сарадника. Зграда у Кумодражу је модерна, лепо уређена, са студентском мензом, библиотеком, опремљеним лабораторијама, ту је и музеј, два прелепа ботаничка врта...

– Имамо 19 катедри, девет центара за развој струке, две лабораторије са сертификатом Добре произвођачке праксе за физичко-хемијска и микробиолошка испитивања лекова и полазних материјала за производњу лекова. У оквиру факултета спроводе се и испитивања других производа који директно или индиректно имају везу са здрављем људи. Факултети ретко имају такву делатност, а она омогућава блиску сарадњу са струком, јер смо место уговорне контроле квалитета произвођача лекова и активних фармацеутских супстанци. Имамо и музеј, који је за своју делатност добио решење Министарства културе. Захваљујући нашем кустосу Јелени Манојловић, бићемо у прилици да у холу ускоро поставимо фигуру Хигија, израђену почетком 20. века и постављену на зиду новосадске апотеке, која је после скидања била далеко од очију јавности. Амбасада Мађарске нам је финансијски помогла да рестаурацијом вратимо стари изглед апотекарском намештају и изложимо га у октобру – најављује Шобајићева.

А чија је заслуга то што Фармацеутски факултет има две прелепе ботаничке баште? Професорка Шобајић нас враћа у време изградње факултетске зграде, напомињући да је због мањка финансијских средстава пројекат промењен: по првобитној замисли требало је да га чине три дела и издвојен врт. Стало се на два објекта, а онда је централно место у њима добио врт, објашњава наша саговорница.

Кроз лабораторију, једну од оних сертификованих, на Фармацеутском пролазе многи лекови пре пуштања у промет.

– Значајно је да наше стручњаке позивају да дају експертско мишљење у Агенцији за лекове и медицинска средства РС, а неки од професора су и чланови стручних комисија АЛИМС-а, док по овлашћењу министарстава здравља и пољопривреде дајемо стручно мишљење. Уосталом, наш професор Иван Станковић је председник Савета за безбедност хране Србије – говори професорка Слађана Шобајић.

Броматологија или наука о храни је област којом се наша саговорница више од три деценије бави на факултету.

– Та катедра је формирана 1945. године, а испитује много шта, од хране за бебе до дијететске понуде за специфичне групе. Каква је храна коју једемо? Рекла бих релативно квалитетна, с обзиром на целокупно загађење планете – сматра професорка Шобајић, што потврђују и налази колега из лабораторија санитарне хемије који специјализирају на Катедри за броматологију. Контрола је систематска, али мањак финансија спречава да она буде боља, каже.