Za 72 generacije – 12.000 diploma

Farmaceuti će o Stevanu Jakovljeviću govoriti kao o značajnom botaničaru i prvom starešini Farmaceutskog odseka Medicinskog fakulteta u Beogradu, mada je za ljubitelje književnosti on akademik i pre svega pisac „Srpske trilogije”, dok će istoričari u ovom svestranom čoveku prepoznati dragocenog hroničara Velikog rata, koji je, nažalost, bio i logoraš tokom onog drugog, 1941. Profesor Momčilo Mokranjac, sin čuvenog kompozitora Stevana, nije pošao očevim stopama, ali se kao francuski đak bavio hemijom i postao začetnik moderne toksikologije dvadesetog veka, bio dopisni član Pariske akademije farmacije i dekan Farmaceutskog fakulteta. Mada su, čini se, akademik Jovan Tucakov i njegova čuvena knjiga o lekovitom bilju prepoznatljiv podsetnik za zdravlje i prirodno lečenje, manje je poznato da je on završio dva farmaceutska fakulteta i da je bio prvi upravnik Instituta za farmakognoziju, osnovanog 1947. godine na Farmaceutskom fakultetu.

Interesantnim tematskim večerima, izložbama i podsećanjima na čuvene prethodnike, poput profesora Jakovljevića, Mokranjca ili Tucakova, Farmaceutski fakultet i oni koji su se na njemu školovali ili se još školuju idu u susret obeležavanju osam decenija studija farmacije u Srbiji. Centralna svečanost planirana je za oktobar, a na spisku događanja do jeseni ispisano je dosta stavki. Prof. dr Slađana Šobajić, dekan Farmaceutskog fakulteta, tim povodom kaže:

– Pomislim često šta bi nam danas rekli prethodnici, vrlo cenjeni stručnjaci koji su ceo život posvetili napretku profesije i struke, i nadam se da bi bili ponosni na nas. Preselili smo se u novu zgradu u Kumodražu 1991. godine, jer smo godinama bili podstanari na Medicinskom fakultetu na nekoliko mesta. Uslovi za rad od tada su nam odlični, imamo sve nivoe nastave, integrisane akademske, doktorske akademske i specijalističke studije. Od 1984. uvedena je novina – smer za medicinske biohemičare, koji rade u laboratorijama, jer smo do tada imali samo studente koji su sticanjem diplome postajali po zvanju magistar farmacije. Mi smo prvi farmaceutski fakultet u okruženju koji je počeo da školuje medicinske biohemičare – ističe profesorka Šobajić.

Želja apotekara s kraja 19. i početkom 20. veka bila je da u zemlji postoji ustanova u kojoj bi mogli da se školuju farmaceuti, dodaje naša sagovornica. Ta težnja im se ostvarila tek 1939, kada je 24. oktobra na Medicinskoj školi u Beogradu otvoren odsek za farmaciju. – Tada zvanično počinju studije farmacije u Srbiji i mi obeležavamo taj datum, mada se Farmaceutski fakultet izdvojio od Medicinskog 1945, ostajući u sastavu Beogradskog univerziteta – podseća profesorka Slađana Šobajić.

Od tada do danas Farmaceutski fakultet je iškolovao 72 generacije studenata ili, ako se to preračuna u neku ukupnu brojku, diplomu ovog fakulteta dobilo je oko 12.000 stručnjaka, a njih 7.000 i sada radi, navodi Šobajićeva.

Prof. Slađana Šobajić, dekan, pokazuje obimnu monografiju o fakultetu u kojoj je podsećanje na bogatu prošlost nauke i naučnika

– Najviše ih je u javnom sektoru, u apotekama, ali otvaraju nam se nova područja rada, poput kliničke i bolničke farmacije, naši diplomci prisutni su u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti, medicinskim laboratorijama, u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, u vezi sa poslovima razvoja i kontrole lekova, medicinskih sredstava, dijetetskih suplemenata i kozmetičkih proizvoda, predstavništvima ili zastupništvima velikih kompanija, regulatornim telima, u organizacijama specijalizovanim za praćenje kliničkih studija, farmakovigilancom i vigilancom – napominje prof. dr Slađana Šobajić i dodaje da svake godine indeks dobija 325 novih studenata, na dva studijska programa.

Nema sumnje da su devojke „većinski” osvojile farmaciju, što je iznenadilo studentsku delegaciju iz Utrehta koja je nedavno posetila kolege na Farmaceutskom fakultetu. Na Farmaceutskom fakultetu Utrehtu, u Holandiji, taj odnos je 60 prema 40 procenata u korist mladića. Na fakultetu radi oko 140 nastavnika i saradnika. Zgrada u Kumodražu je moderna, lepo uređena, sa studentskom menzom, bibliotekom, opremljenim laboratorijama, tu je i muzej, dva prelepa botanička vrta...

– Imamo 19 katedri, devet centara za razvoj struke, dve laboratorije sa sertifikatom Dobre proizvođačke prakse za fizičko-hemijska i mikrobiološka ispitivanja lekova i polaznih materijala za proizvodnju lekova. U okviru fakulteta sprovode se i ispitivanja drugih proizvoda koji direktno ili indirektno imaju vezu sa zdravljem ljudi. Fakulteti retko imaju takvu delatnost, a ona omogućava blisku saradnju sa strukom, jer smo mesto ugovorne kontrole kvaliteta proizvođača lekova i aktivnih farmaceutskih supstanci. Imamo i muzej, koji je za svoju delatnost dobio rešenje Ministarstva kulture. Zahvaljujući našem kustosu Jeleni Manojlović, bićemo u prilici da u holu uskoro postavimo figuru Higija, izrađenu početkom 20. veka i postavljenu na zidu novosadske apoteke, koja je posle skidanja bila daleko od očiju javnosti. Ambasada Mađarske nam je finansijski pomogla da restauracijom vratimo stari izgled apotekarskom nameštaju i izložimo ga u oktobru – najavljuje Šobajićeva.

A čija je zasluga to što Farmaceutski fakultet ima dve prelepe botaničke bašte? Profesorka Šobajić nas vraća u vreme izgradnje fakultetske zgrade, napominjući da je zbog manjka finansijskih sredstava projekat promenjen: po prvobitnoj zamisli trebalo je da ga čine tri dela i izdvojen vrt. Stalo se na dva objekta, a onda je centralno mesto u njima dobio vrt, objašnjava naša sagovornica.

Kroz laboratoriju, jednu od onih sertifikovanih, na Farmaceutskom prolaze mnogi lekovi pre puštanja u promet.

– Značajno je da naše stručnjake pozivaju da daju ekspertsko mišljenje u Agenciji za lekove i medicinska sredstva RS, a neki od profesora su i članovi stručnih komisija ALIMS-a, dok po ovlašćenju ministarstava zdravlja i poljoprivrede dajemo stručno mišljenje. Uostalom, naš profesor Ivan Stanković je predsednik Saveta za bezbednost hrane Srbije – govori profesorka Slađana Šobajić.

Bromatologija ili nauka o hrani je oblast kojom se naša sagovornica više od tri decenije bavi na fakultetu.

– Ta katedra je formirana 1945. godine, a ispituje mnogo šta, od hrane za bebe do dijetetske ponude za specifične grupe. Kakva je hrana koju jedemo? Rekla bih relativno kvalitetna, s obzirom na celokupno zagađenje planete – smatra profesorka Šobajić, što potvrđuju i nalazi kolega iz laboratorija sanitarne hemije koji specijaliziraju na Katedri za bromatologiju. Kontrola je sistematska, ali manjak finansija sprečava da ona bude bolja, kaže.