Трамп ипак позвао Орбана

Мађарском премијеру Виктору Орбану требало је готово две и по године да стигне до Беле куће откако се у њу уселио Доналд Трамп, иако је био једини европски лидер који је 2016. године подржао његову председничку кандидатуру. Али Орбану, који је већ девет година непрекидно на власти у Мађарској – то није нимало сметало. Трампов бивши саветник за националну безбедност Стив Бенон га је сматрао најперспективнијим европским лидером, а по доласку у Европу и отпочињању рада на промоцији десничарских странака као модел је поставио управо Орбана.

Судећи према неким изјавама из Орбановог тима, готово 18 месеци се радило на припреми његове посете Вашингтону и она је „пала” у прави час – у самом финалу предизборне кампање за Европски парламент, што ће вероватно донети нови однос снага у европским институцијама и сам тим утицати на европски спољнополитички правац.

Посета мађарског премијера уследила је упркос позивима америчкој администрацији да откаже посету јер је у питању лидер близак Русији, „диктатор” који у својој земљи подрива владавину демократије и у сукобу је са преовлађујућим политичким правцем у Бриселу.

Уочи Орбанове посете Вашингтону државни секретар Мајк Помпео је изразио забринутост због утицаја који Русија и Кина имају у Мађарској и другим државама централне Европе. Група сенатора из обе странке писала је Трампу у петак упозоравајући га да је демократија у Мађарској на силазној путањи и да су веома забринути због блиских односа између Мађарске, која је чланица НАТО-а, и Русије. Они су стога позвали Трампа да откаже овај сусрет у Белој кући.

Неки амерички медији тврде да ова посета одражава Трампове политичке склоности према лидерима „чврсте руке” и да Орбан, попут Трамповог „Америка прво”, има слоган „Мађарска прво”. Други сматрају да је ситуација много комплекснија. Високи званичник америчке администрације је прошле недеље рекао новинарима да је Орбанова посета део Трампове стратегије јачања присутности у централној и источној Европи. Очекује се да ће Орбану бити понуђено да купи америчко наоружање и да већи приоритет америчким интересима у својој спољној политици. Трампова администрација је прошле недеље званично саопштила да ће двојица државника разговарати о трговини, енергетици и националној безбедности.

„Предстојећи разговори мађарског премијера у САД означиће крај десетогодишњег периода дипломатске изолације Мађарске на високом нивоу”, написала је у недељу бивша америчка амбасадорка у Мађарској Ејприл Фоли у ауторском тексту у „Вашингтон тајмсу”. Она је нагласила да је сусрет Трампа и Орбана значајан ради одржавања односа са америчким савезницима и да би то требало да буде циљ спољне политике САД. Фоли је навела да ће сарадња у области одбране бити окосница билатералних односа и да је „мудра дипломатија да се САД фокусирају на проширење те сарадње”.

Орбан је у Вашингтону дуго био „на леду”. Џорџ Буш је избегао да га прими, а Барак Обама је то одбио. Званичној Будимпешти је из Вашингтона замерано што је затворила мађарске опозиционе медије, поништила независност судства, затворила Универзитет Џорџа Сороса и своју границу за мигранте. На тај списак је додато и то што није диверзификовала своје енергетске ресурсе и што је ослоњена на енергенте из Русије.