Tramp ipak pozvao Orbana

Mađarskom premijeru Viktoru Orbanu trebalo je gotovo dve i po godine da stigne do Bele kuće otkako se u nju uselio Donald Tramp, iako je bio jedini evropski lider koji je 2016. godine podržao njegovu predsedničku kandidaturu. Ali Orbanu, koji je već devet godina neprekidno na vlasti u Mađarskoj – to nije nimalo smetalo. Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Stiv Benon ga je smatrao najperspektivnijim evropskim liderom, a po dolasku u Evropu i otpočinjanju rada na promociji desničarskih stranaka kao model je postavio upravo Orbana.

Sudeći prema nekim izjavama iz Orbanovog tima, gotovo 18 meseci se radilo na pripremi njegove posete Vašingtonu i ona je „pala” u pravi čas – u samom finalu predizborne kampanje za Evropski parlament, što će verovatno doneti novi odnos snaga u evropskim institucijama i sam tim uticati na evropski spoljnopolitički pravac.

Poseta mađarskog premijera usledila je uprkos pozivima američkoj administraciji da otkaže posetu jer je u pitanju lider blizak Rusiji, „diktator” koji u svojoj zemlji podriva vladavinu demokratije i u sukobu je sa preovlađujućim političkim pravcem u Briselu.

Uoči Orbanove posete Vašingtonu državni sekretar Majk Pompeo je izrazio zabrinutost zbog uticaja koji Rusija i Kina imaju u Mađarskoj i drugim državama centralne Evrope. Grupa senatora iz obe stranke pisala je Trampu u petak upozoravajući ga da je demokratija u Mađarskoj na silaznoj putanji i da su veoma zabrinuti zbog bliskih odnosa između Mađarske, koja je članica NATO-a, i Rusije. Oni su stoga pozvali Trampa da otkaže ovaj susret u Beloj kući.

Neki američki mediji tvrde da ova poseta odražava Trampove političke sklonosti prema liderima „čvrste ruke” i da Orban, poput Trampovog „Amerika prvo”, ima slogan „Mađarska prvo”. Drugi smatraju da je situacija mnogo kompleksnija. Visoki zvaničnik američke administracije je prošle nedelje rekao novinarima da je Orbanova poseta deo Trampove strategije jačanja prisutnosti u centralnoj i istočnoj Evropi. Očekuje se da će Orbanu biti ponuđeno da kupi američko naoružanje i da veći prioritet američkim interesima u svojoj spoljnoj politici. Trampova administracija je prošle nedelje zvanično saopštila da će dvojica državnika razgovarati o trgovini, energetici i nacionalnoj bezbednosti.

„Predstojeći razgovori mađarskog premijera u SAD označiće kraj desetogodišnjeg perioda diplomatske izolacije Mađarske na visokom nivou”, napisala je u nedelju bivša američka ambasadorka u Mađarskoj Ejpril Foli u autorskom tekstu u „Vašington tajmsu”. Ona je naglasila da je susret Trampa i Orbana značajan radi održavanja odnosa sa američkim saveznicima i da bi to trebalo da bude cilj spoljne politike SAD. Foli je navela da će saradnja u oblasti odbrane biti okosnica bilateralnih odnosa i da je „mudra diplomatija da se SAD fokusiraju na proširenje te saradnje”.

Orban je u Vašingtonu dugo bio „na ledu”. Džordž Buš je izbegao da ga primi, a Barak Obama je to odbio. Zvaničnoj Budimpešti je iz Vašingtona zamerano što je zatvorila mađarske opozicione medije, poništila nezavisnost sudstva, zatvorila Univerzitet Džordža Sorosa i svoju granicu za migrante. Na taj spisak je dodato i to što nije diverzifikovala svoje energetske resurse i što je oslonjena na energente iz Rusije.