Филм о „Електричном оргазму” затвара Белдокс

Пратећи „Електрични оргазам” на прекоокеанској турнеји у пролеће 2018. године, Марија Вукић је снимила филм „Електрични оргазам за људе будућности”, који ће премијеру имати вечерас на свечаном затварању Белдокса, а у коме даје портрет једног од најпопуларнијих и најдуговечнијих рок бендова на просторима бивше Југославије, преноси Танјуг.  У филму открива занимљиве и мање познате детаље који су чинили њихову дугу каријеру.

„Ја се тридесетак година дружим са њима, они су моји кућни пријатељи. Доста времена проводимо заједно и срели смо се на концерту у Прагу, у децембру 2017., када су поменули турнеју по Канади и САД, и позвали и мене да кренем. Из те њихове изговорене реченице, у мени се родила идеја да можемо да снимимо филм о групи која постоји 39 година, о једином новоталасном бенду с краја седамдесетих и почетка осамдесетих година који под истим именом свира и 25 година у истом саставу”, рекла је Вукићева за Танјуг.

Она истиче да се није руководила тиме да то буде биографски филм и да помиње чињенице познате јавности, јер су то приче које потпадају под појам опште културе. „Више сам хтела да покажем њих као карактере, препустила сам њима, да враћањем у прошлост, сагледају себе, своје бивствовање у бенду, где су били тада, где су сада и које су то интегративне споне”, додала је.

Марија Вукић каже да има неких занимљивости о којима јавност не зна, али њој је био важнији амбијент него откривање приче, која би била интересантна публици. „Они често дају интервјуе и мање-више све се зна, па сам више ишла на визуелни ефекат и да њих, кроз њих саме, вратим у прошлост, да с њима прођем разне етапе бенда”, објаснила је ауторка.

Она примећује да су чланови бенда зрелији, искуснији и да на неке ствари другачије реагују, али да су то и даље људи које мотивишу исте ствари. „Они су врло различитог карактера и врло занимљиви као индивидуе, али што се тиче музике, естетике, суштински су остали исти. То је тај рокенрол, у који када једном уђеш, то постане твој начин живота”, истакла је Вукићева.

Каже да бенд функционише боље него икад. „То је као неки брак, дугогодишњи. У почетку има проблема, па не знаш да ли да се разведеш или да останеш заједно, али на крају, када прође 40 година, схватиш да имаш децу, то су ти албуми, да имаш публику која жели да те слуша и онда то некако легне на своје место”, приметила је Марија Вукић.

Најзаслужнији за то је, додаје, Срђан Гојковић Гиле, који „својом енергијом и сулудом упорношћу држи све на окупу”. „Он је некако шеф, а онда видиш на бини синергију свих тих људи и нестану међуљудске границе и само музика спаја. То је високи професионализам који је фасцинантан, поготово у 21. веку у коме је све блицкриг, и успех, и пораз, и ништа се не базира на неком претераном утемељењу. Онда видиш нешто што траје 40 година и то заиста делује фасцинантно”, истакла је Марија Вукић.

Примећује и да се свет доста променио и да уметност више не утиче на промене. „Уметност је јако важан темељ из кога се не може и ми ћемо последице овог начина живота осетити тек за 20-30 година. На концерту видиш гомилу људи која се током та два сата споји са њиховим идејама, та директна размена између публике и извођача промени бар на два сата нешто у човеку, покрене те из меланхолије којом смо сви опхрвани због доста посла, брига, подстакне те на нешто и то је још важније за младе генерације”, рекла је Вукићева, оценивши да је „Електрични оргазам” добар репер младима.