Чај помаже код уринарних инфекција

Готово да нема особе која се барем једном у животу није сусрела са уринарном инфекцијом. По светским статистикама, ове инфекције представљају други најчешћи разлог посете лекару, одмах после респираторних проблема. Сви делови система за мокрење могу да буду погођени инфекцијом, али су, ипак, најчешће инфицирани бешика и уретра (мокраћни канал који спроводи урин од бешике напоље, изван тела). Уколико се не лечи, инфекција се шири из мокраћне цеви у бешику, а затим све до бубрега, када може доћи до озбиљних компликација. Овом неугодном обољењу подложније су жене, и то десет пута више него мушкарци. Код њих је мокраћна цев релативно кратка, тако да се бактерије из спољашње средине врло лако преносе са мокраћне цеви на мокраћну бешику.

Статистички подаци показују да две трећине жена оболи минимум једном, а често се уринарна инфекција поново врати у следећих годину дана. Такође је утврђено да су уринарне инфекције чешће код трудница, жена у менопаузи и постменопаузи, јер хормонске промене могу довести до повећане осетљивости слузнице мокраћне цеви на микроорганизме. Код мушкараца се уринарне инфекције јављају углавном после 50. године јер је то период када може доћи до увећања простате, што отежава пражњење бешике и погодује развоју инфекције.

Лекари објашњавају да се ове инфекције често јављају код старијих особа и дијабетичара, код оних којима падне имунитет, било због стреса, напора или неке друге инфекције, јер се тада смањује и отпорност слузнице мокраћног система на микроорганизме. Тада се јављају симптоми које пацијенти описују као пецкање, свраб, бол приликом или након мокрења, нагон за хитним мокрењем, мада обично са врло малом количином урина. Поред ових тегоба, често долази до промена у изгледу урина у погледу боје, мириса, а могућа је и појава крви у мокраћи код тежих упала.

Приликом појаве озбиљнијих симптома, потребно је да се особа што пре обрати лекару, који ће одговарајућим дијагностичким методама утврдити узрочнике инфекције. Лабораторијским тестовима се одређује осетљивост изоловане бактерије на разне антибиотике, на основу којих лекар може да одреди најефикаснију терапију. Најчешће се користе антибиотици, али их никако не треба узимати на своју руку, без консултације са лекаром. Као допуна антибиотској терапији препоручује се унос биљних чајева са диуретским деловањем. Један од препоручених је уробитрат инстант чај, који садржи стандардизоване биљне екстракте брезе, јава чаја, златнице и етарско уље морача, а треба пити и доста воде.