ЕУ у ћорсокаку пред изборе

Седам дана пред изборе за нови састав европских институција грађани Европске уније се осећају несигурно, забринути су због неједнакости и незадовољни политиком коју Брисел заступа према чланицама. Резултати националних избора и сондаже јавног мњења показују да досадашње две највеће парламентарне групације у Европском парламенту (ЕП) – Европска народна партија и Напредни савез социјалиста и демократа – бележе пад популарности и извесно ће имати мање посланика. С друге стране, евроскептичним странкама је пројектован скок са тренутне петине посланика на око једну трећину укупног сазива ЕП, што би могло да доведе до блокаде парламента.

Оволики губитак гласова и поверења покушала је да заустави немачка канцеларка Ангела Меркел, али није рекла како би требало да изгледа политика ЕУ. Она је констатовала да „без аргумената за будућност којима би ЕУ била оправдана” европски мировни пројекат може да буде у великој опасности. Уз све то, анкете показују да оно што као европску будућност нуди Емануел Макрон нема широку подршку, а Меркелова покушава да неслагања с његовим концептом опише као „интензивне дебате” због различитих мишљења и да увери гласаче да они још могу да пронађу компромисе и „поведу ЕУ напред”.

Иако се подела ЕУ на исток и запад, север и југ, еуфемистички названа поделом на први, други или трећи, периферни круг чланица – годинама само увећава, чини се да досадашња бриселска управљачка елита нема општеприхватљив концепт како да очува јединство, поготово не с истим бројем чланица. Брегзит је само најалармантнији пример.

У недостатку заједничког става шта би требало предузети и како постићи јединство свих чланица, барем у погледу кључних питања, преовлађује критика влада које називају „популистичким”, а које сматрају да ЕУ не може да функционише под притиском и да важне одлуке не могу да се доносе прегласавањем нити да се примењују ако неке државе сматрају да им доносе штету. Други аргумент за очување ЕУ који користе лидери најутицајнијих чланица ЕУ јесте – страх од „спољних непријатеља”.

Распад ЕУ, финансијска несигурност, па чак и страх од рата, за сада су полазне ујединитељске основе за све оне који би да наставе живот какав су некада имали. Одговор немачке канцеларке на растућу популарност десничара у Немачкој, Аустрији, Италији, Мађарској или Пољској био је позив да „престану да се играју популистичким потезима”. Што се тиче ЕУ као глобалног политичког играча, Меркелова је констатовала да ЕУ мора да се репозиционира како би могла да одговори на изазове које јој постављају Кина, Русија и САД. У интервјуу „Гардијану” Меркелова је међу тим претњама именовала руско мешање у изборе, кинески економски утицај и монопол над дигиталним сервисима САД – што је поједностављен и непотпун списак претњи које би требало да створе обједињујући дух.

Одсуство конкретне визије показало се и у среду увече у Бриселу приликом завршне предизборне дебате шесторо кандидата из највећих политичких групација у ЕП за позицију председника Европске комисије (ЕК), који су расправљали о миграцијама, растућем популизму, национализму и будућности ЕУ, а сукобили су се и око визије радних места, климатских промена и начина на који се ЕУ може „поправити”.

Водећи кандидат Европске народне партије и лидер те најјаче политичке групе у ЕП Манфред Вебер се заложио за снажну и демократску Европу и за ЕК која ће бити „ближе грађанима”, а изнео је и план за обезбеђење економске „одговорности” и стабилности.

Потпредседник ЕК холандски политичар Франс Тимерманс, лидер Партије европских социјалиста, залаже се за већу једнакост, владавину права, борбу против климатских промена и насиља над женама. Кандидат левице Нико Куе, белгијски синдикалац пореклом из Шпаније, позвао је на већу солидарност и промену „правца Европе”. „Европски лидери много причају, али не баве се суштином проблема”, поручио је Куе док су на монитору у студију одмицале секунде предвиђене за кратке поруке.

Кандидаткиња Зелених, немачка посланица у ЕП Ска Келер, која је и 2014. године била кандидат за позицију председника ЕК, заложила се за ЕУ која штити заједничку планету, за социјалну Европу, поштовање равноправности жена, мањина и заштиту људских права. А чешки посланик Јан Захрадил, представник европских реформиста, најавио је да ће ради на стварању „флексибилне и децентрализоване” Европе и да ће се залагати за комисију која „једнако поштује све земље чланице, ради са њима, а не држи им лекције”. „Потребна нам је ЕУ која ради мање, али боље и потребан нам је баланс између европског и националног нивоа”, поручио је Захрадил, док је данска политичарка Маргарет Вестагер, одлазећа комесарка за конкуренцију, као приоритет своје политике навела равноправност жена у ЕУ и ЕК, борбу против климатских промена, заложила се за развој нових технологија и поштовање владавине права у свакодневном животу грађана ЕУ.

Последња испитивања јавног мњења говоре да у Француској, Немачкој, Белгији, Италији, Холандији, Аустрији, Словачкој, Румунији, Грчкој, Чешкој и Пољској, већина испитаних сматра да је распад ЕУ „реална могућност” у наредних 10 до 20 година.

Према анкети, коју је наручио Европски савет за спољне односе, у Француској 58 одсто људи верује да ће се ЕУ „врло вероватно” или „прилично вероватно” распасти у року од 20 година, што је друго место после Словачке (66 одсто). Само је у Шведској (44 одсто), Данској (41) и Шпанији (40) проценат који предвиђа распад испод половине.

Европљани су такође забринути због несигурног економског напретка. Само једна трећина Немаца и четвртина Италијана и Француза успева да на крају месеца сачува нешто новца и ова група се нарочито плаши „популиста”. Широм Европе, три четвртине бирача мисли да се политика крши на националном или на нивоу ЕУ или обоје. У Француској само 15 одсто мисли да политички систем функционише добро.