Динар ојачао због поплаве девиза

Динар је у последње време толико ојачао да на огласним таблама мењачница „боде очи” бројка од око 117 динара за један евро. Истина, ради се о оном нижем, куповном курсу док виши, за продају девиза, не прелази 118 динара. Динар је већ дуго јак, а оснажила га је права поплава девиза на домаћем тржишту. Од страних директних инвестиција, туриста, дознака из иностранства, улагања страних инвеститора у дугорочне динарске државне обвезнице...

Народну банку Србије (НБС) јачање домаће валуте очигледно не потреса много јер на наше питање одговарају да је динар у току прва четири месеца ове године номинално ојачао према евру за 0,2 одсто. Од краја јануара повећани су притисци на јачање динара тако да је централна банка у фебруару, марту и априлу купила 240 милиона евра.

У НБС кажу да је и даље понуда девиза већа од тражње што доприноси притисцима на јачање динара, али је нето понуда девиза скоро 90 одсто мања него у прва четири месеца 2018, па је зато била мања и нето куповина девиза (разлика између онога што је НБС продала и купила). Поређења ради, од јануара до краја априла 2018. године НБС је нето купила 605 милиона евра, док у истом периоду текуће године нето куповина износи 110 милиона евра.

– На девизном тржишту у последње две године, тачније од априла 2017, присутни су притисци ка јачању динара као резултат добрих економских показатеља Србије – кажу у централној банци. – Од априла 2017. до данас, динар је ојачао у односу на евро 5,1 одсто, а НБС је у нето износу купила око 2,8 милијарди евра, како би спречила прекомерно јачање домаће валуте.

Јачање домаће валуте настављено је, како објашњавају, у нешто блажој мери и у 2019. години. Захваљујући мерама у области монетарне и фискалне политике, макроекономски показатељи наше земље знатно су побољшани. Инфлација је ниска и стабилна дужи низ година, јавни дуг је смањен на око 50 одсто, успешно се спроводи фискална консолидација, удео проблематичних кредита у марту 2019. достигао је 5,5 одсто, што је најнижи ниво од септембра 2008. године.

Добри економски резултати допринели су већем приливу девиза по различитим основама, попут страних директних инвестиција и улагања страних инвеститора у дугорочне динарске државне обвезнице. Такође, на притиске на јачање динара утицао је и раст дознака из иностранства, прилив девиза по основу туризма, нарочито током летње туристичке сезоне и за време празника, а у одређеној мери и раст кредитне активности банака. Захваљујући томе, постигнута је и боља уравнотеженост понуде и тражње за девизама домаћих предузећа, са позитивним ефектима на стабилност девизног тржишта.

У НБС кажу да је почетком године било повремених притисака на слабљење динара што је, као и претходних година, резултат сезонски повећане тражње за девизама домаћих предузећа, већином увозника енергената (у зимским месецима увоз енергије је већи, што је уобичајено), затим је, такође сезонски, била слабија понуда девиза. Међутим, већ крајем јануара, уравнотежена понуда и тражња за девизама, као и улагање страних инвеститора у динарске обвезнице довеле су до поновних притисака на јачање динара тако да је НБС у фебруару, марту и априлу купила поменутих 240 милиона евра.

У НБС напомињу да узрок веће понуда девиза није смањена тражње за девизама од стране домаћих предузећа, већ управо већа понуда домаћих компанија, углавном извозника и оних код којих постоји прилив страних директних инвестиција.

Већа куповина девиза централне банке одразила се разумљиво и на повећање девизних резерви које су на крају априла износиле 11,336 милијарди евра. Нето девизне резерве (девизне резерве умањене за девизна средства банака по основу обавезне резерве и другим основима) на крају априла износиле су 9,362 милијарде евра.