Савет стараца одлучио: малина на Каблару

Рошци на Каблару – Узорци земље са 15 хектара на Каблару, дати су на испитивање, припремају се и пројекти за нове воћњаке на планинској крчевини, где је некад био луг и ту ће се, до краја јесени, нанизати саднице. Једним крајем немачка боровница која вреди пет евра, другим рибизла из Холандије по 1,5 евра.

- Инвеститори су хладњачар Милољуб Кандић и извозник Слободан Габоровић, трошкови достижу 100.000 евра. Уколико посао успе, држава ће после три године покрити 80 одсто улога – каже за "Политику" инжењер Желимир Теофиловић (51), директор земљорадничке задруге "Каблар" у Рошцима, на врху планине.

Ово село, са суседним Јанчићима и Врнчанима и укупно 500 домаћинстава, међу којима је на сваких 20 кућа - 19 старачких, није дигло руке од посла и борбе за бољитак. Чули су, и видели, ономад на Госпојину посетивши ариљски крај, да је тамо килограм боровнице достигао 530, а рибизле 230 динара и, ко већ мора да преврће суру планинску земљу, ето прилике.

Предели кромпиришта и шљивика на овој гори, чувеној и по ракији, били су шездесетих година прошарани новом воћком, која дотад на Каблару није имала ниједну своју гранчицу.

- Око стотину сељака с Каблара већало је, 1962. године, да ли да се прихвате гајења малине, што је био велики прекорет у њиховим навикама. Пристала су и одмах почела само тројица, Срећко Василијевић, Никит Теофиловић и Радиша Петровић и то је, за њих, био пун погодак – вели директор.

Каблар је тако, лето по лето, изашао на глас по малини, стекао име и сачувао традицију. Задруга је летос откупила 3,5 вагона ове воћке, што је брђанима донело око 50.000 евра. Овде је одржан и обичај да се роба предаје на реч и веру, и воћарима је до сада исплаћено девет десетина дуга. Обећано им је 105 динара за килограм микера, 95 за малину виламет.

Због чега се, код таквог стања ствари, савет стараца на Каблару приклонио новим воћкама, које први пут стижу на планину и захтевају ново, друго знање?

- И због зараде, а и ради тога што је у људској нарави да увек иде нечем новом. О томе нам је говорио професор Пољопривредног факултета у Земуну, др Миладин Шеварлић, посетивши нас прошле године. Предложио је да заборавимо задругарство на принципу сејања кукуруза и пшенице и окренемо се делатностима које доносе већу зараду. Помињао је, рецимо, могућност да отворимо своју тезгу на некој београдској пијаци, нудећи само храну са Каблара и наше воћке, тако да уз сваки плод буде приложена етикета са именом сељака – наводи Теофиловић.

Мештани још помињу причу професора Шеварлића о томе како је, као млад стручњак, пре више од три деценије, боравио у Израелу и видео домишљатост тамошњих произвођача.

- Израелци су тада, припремајући поморанџе за извоз у Шведску, сваку воћку прали у топлој води и воскарили. Зашто? Зато што би у транспорту бродом који траје 45 дана поморанџа изгубила 20 одсто тежине, а овако је затворена свака пора. Затим, заштићена воском она лепо изгледа Швеђанину који је гледа и купује под неонским осветлењем, сваког дана после 17 часова кад се, већ по мраку, враћа са посла и успут набавља – испричао је др Шеварлић.

Наши људи, за невољу, још стрепе од природних сила, као што је клима. Суша је преполовила род коромпира на планини, али ће коопаранти стићи да испоруче 350 уговорених вагона фабрици за прераду "Слап група" у Чачку. Пролетос су добили семе, ђубриво и заштиту и засејали кураж и атлантик за чипс, а дезире за пире, па сад ваде преполовљену летину и одвозе у град.

- А прошле године нисмо знали куда ћемо са родом. Тек пролетос успели смо да пласирамо 300 вагона кромпира, коме је претило да буде затрпан, а откупљен је захваљујући Чедомиру Пајићу, директору фабрике у Чачку – казао нам је Теофиловић.

Боровница и рибизла, кад буду стигле, ићи ће путем малине, у извоз. До тада, ваља овладати вештином гајења овог ситног воћа. Нешто од знања и заната може се успут купити од Ариљаца који, на пример, своје њиве са тим воћкама застиру струготином од четинара, не би ли постигли најповољнију киселост земљишта.