Страх мобилише европске бираче

На изборима за Европски парламент, наредног викенда, очекује се нижа излазност бирача него обично (43 одсто), али, како указују последња истраживања, чак 70 одсто од оних који ће изаћи на изборе пре неколико недеља још није знало за кога ће гласати. Др Ирина Милутиновић, виши научни сарадник Института за европске студије (ИЕС), објашњава да је то разлог што многи аналитичари оцењују ове изборе као неизвесне. Милутиновићева пак сматра да наредног викенда неће доћи до „тектонских поремећаја” на тлу Европске уније, али истиче да евроскептицизам расте, а све је више грађана Европе који нису сигурни да ли је ЕУ добро решење или не.

Сви аналитичари се слажу да ће ове изборе обележити страх од екстремне деснице која прети да освоји 30 одсто мандата у ЕП. Ипак, др Слободан Зечевић, научни сарадник ИЕС-а, сматра да се овај сценарио неће одиграти. „Мислим да ће ЕК и даље бити под патронатом умерених конзервативаца и социјалдемократа. Ипак, уколико грешим и десничари заузму 30 одсто места у ЕП, то би могло да донесе турбуленције и реформе које би подразумевале јачање конфедералних аспеката ЕУ”, каже Зечевић. Додаје да Србија има добре односе са странкама деснице, али да би оне биле врло уздржане када су у питању даље интеграције.

На недавно одржаној конференцији „Европски избори и будућност ЕУ”, коју је организовао Институт за европске студије, најављено је да ће највећа Европска народна партија (ЕПП) уместо досадашњих 217 имати око 180 посланика у ЕП, социјалдемократе ће са 188 пасти на 140 или 120 мандата, Алијанса либерала и демократа требало би да освоји 76 места, а Зелени ће седети у приближно 55 фотеља.

Миша Ђурковић, директор ИЕС-а, објашњава да је ће међу будућим посланицима ЕП сигурно бити више десничара, али и радикалних левичара. „Европске мејнстрим партије највише се плаше могућности да евроскептичне и антисистемске партије на десници, уз крајњу левицу, скупе трећину посланика у Европском парламенту и тако добију прилику да блокирају законе”, истакао је Ђурковић уз напомену да на ове изборе значајно утиче и сукоб израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа, који подржава националисте, и Џорџа Сороса који штити левицу.

Друга занимљивост је, како каже Ђурковић, промоција „шпиценкандидата”, фракцијских вођа који су кандидати за председника Европске комисије (ЕК). Први пут откад постоји, ЕП је одлучио да сваки појединац који сакупи довољан број гласова има право да тражи место председника ЕК без обзира на став држава.

Избори за ЕП неће донети много новина што се тиче формирања ЕК, али, према мишљењу економисте Горана Николића, они представљају борбу за идеолошки наратив. Групација која окупља евроскептичне и њима блиске странке, чак и ако не освоји 30 одсто места у ЕП, могла би расправама које ће водити да мења свест грађана у правцу праведније расподеле богатства. „Чини ми се да је на овим изборима изборима један од циљева да се скрене наратив, ка нацијама, ка Европи нација. То је оно што жели Салвинијева групација. Остаје, дакле, Европа, остаје евро, остаје све. Али најважније су нације. То ће они да раде и то фундаментално мења ЕУ јер, у суштини, ЕУ је основана да штити либералне вредности од демократске већине”, тврди Николић.

Већина аналитичара се у једном слаже. Наредног викенда – страх ће мобилисати бираче. Док једни страхују од национализма, већина има ноћне море због исламског радикализма, миграција, сиромаштва, али помало и од Русије.

Могуће је да Пуповац уђе у ЕП

На прошлим изборима за ЕП релативно ниска излазност забележена је у Хрватској и Словенији (25 одсто). Докторанд Душан Илић каже да Словенију карактерише нестална и фрагментисана политичка сцена, али да ће у ЕП ући четири странке: Словеначка демократска странка, Листа Марјана Шареца, Социјалдемократи и Левица. Када је у питању Хрватска, највеће изненађење представља СДСС Милорада Пуповца, која, како сматра Илић, има шансе да освоји једно посланичко место. „СДСС води најактивнију кампању у Хрватској, а циља бирачко тело Социјалдемократске партије Хрватске. За сада је сигурно да ће ХДЗ освојити пет или шест мандата, СДП два или три, а остала места у ЕП поделиће: МОСТ, Живи зид, Либерално амстердамска коалиција и евентуално СДСС”, истакао је Илић, додајући да је хрватска сцена оптерећена националистичким питањима која ће још дуго бити у фокусу. На прошлим изборима за ЕП „шампиони неизлазности” били су грађани Словачке (13 одсто) и Чешке (18 одсто).