Срби нерадо иду код лекара, али се не боје старости

Од нашег специјалног извештача
Берлин – За 28 одсто Европљана дневна доза витаминских пилула је саставни део живота. Пољска је европски предводник у погледу потрошње суплемената: четири од десет људи их редовно узима. Зашто? Истраживање које је компанија „Штада” обавила у девет земаља показало је да се нико не боји старења више од Пољака (67 одсто испитаника), што је знатно више у поређењу са европским просеком, који износи 55 одсто. Најчешћа брига је заправо страх од зависности од других у старости, али Пољаци се посебно плаше и „пропадања” тела, па желе да буду у бољој форми и згоднији од својих сународника, којима поприлично завиде. Чак 66 одсто анкетираних становника у овој земљи отворено признаје да је то истина. За разлику од њих, Срби имају најнижи ниво страха од старења (27 одсто). Интересантно је и да житељи наше земље пружају натпросечну подршку веганском начину живота и исхрани базираној искључиво на биљној храни (43 одсто), док најодлучнији противници веганске исхране живе у Русији (74 одсто) и Немачкој (72 одсто).

Истраживање, чији су резултати ових дана представљени у Берлину, донело је бројне изненађујуће резултате. Чак 54 процента испитаних Европљана пристало би да их лекар опште праксе лечи путем веб-камере. Осам од десет испитаних људи који живе на Старом континенту пристало би на генетско тестирање, односно дало би своје гене на испитивање. Али само један од њих четворо зна шта се тиме може открити. И Срби су спремни за то, чак 82 одсто становника наше земље пристало би на испитивање гена, иако само 18 одсто њих зна шта генетски тестови заправо могу да открију.

– Свакако ће протећи доста времена док дигитализација и технологије вештачке интелигенције не постану доступни за свеобухватну примену у медицини. Међутим, дубоко верујем да ће нове технологије пружити небројене могућности за унапређење здравствене заштите. Али, поред тога, постоје различити други чиниоци који ће имати непосредан утицај на наше здравље у будућности: свеопште повећање обољења, посебно менталних, искорак ка здравијој, вегетаријанској или чак веганској исхрани, персонализована здравствена заштита... – истакао је Петер Голдшмит, генерални директор „Штаде”, у оквиру које послује и наш „Хемофарм”.

Кад стомак заболи, наши људи радо посежу за пробиотицима, па због тога вероватно и не чуди податак да од свих других земаља становници Србије имају највиши ниво знања о пробиотицима (29 одсто). С друге стране, чак 71 одсто Срба не зна шта је то генерички лек (еквивалент оригиналном леку коме је патентна заштита истекла или никада није ни постојала), а подсећамо да су резултати испитивања показали да је у Србији поверење у класичну медицину изузетно ниско. На питања о биофармацеутским производима или биосимиларима, биотехнолошки произведеним лековима за лечење тешких болести као што су канцер или мултипла склероза, само један од пет испитаних Европљана знао је за биосимиларе, иако се они на европском тржишту налазе од 2006.

А када је реч о консултацијама са лекаром лицем у лице, временска ефикасност и практичност су од виталног значаја за Русе: готово 70 одсто њих би пристало да их доктор опште праксе лечи преко веб-камере. Они тако надмашују европски просек, који се налази на нивоу одобравања од 54 одсто за часове дигиталне хирургије. Белгијанци су скептичнији: већина њих преферира интеракцију са својим доктором у стварном животу. Срби су, ипак, доста флексибилнији јер би већина прихватила саветовање са лекаром преко веб-камере, и то у 58 одсто случајева.

Већина испитаника сматра да је дужност послодавца да промовише здравље. Само 13 одсто мисли другачије. На врху листе жеља су: канцеларијске столице које пружају подршку леђима (43 одсто анкетираних је за то), правична накнада за прековремени рад и постојање компанијског лекара са саосећањем за здравствене проблеме. Немци имају највеће захтеве од послодаваца. Чак 61 одсто људи захтева канцеларијску опрему прилагођену телу, а 55 одсто њих поштену надокнаду за прековремени рад.

И док у неким земљама људи и даље мисле да је одлазак код психолога или психијатра табу тема, интересантно је да становници наше земље имају другачији став. У Србији, где 82 одсто особа не види проблем у разговору о могућем лечењу код психолога или психијатра и где менталне болести наводно нису разлог за стид, само четири одсто њих то говори из сопственог искуства.

Наши људи такође доживљавају изгарање на послу као уобичајену болест, јер 66 одсто Срба је изјавило да је већ доживело ту врсту изгарања. Све већи број случајева убиственог темпа на послу је озбиљан аларм за готово 70 одсто испитаних Европљана, а њих 41 одсто је уверено да овај тренд показује да нешто не ваља са данашњим пословним светом, и то мишљење је врло често у Србији (57 одсто) и Француској (54 одсто).

Будућност здравља

Студија је обављена у оквиру „Штадиног” пројекта „Будућност здравља” и обухватила је око 18.000 испитаника из девет европских земаља, односно око 2.000 људи из сваке појединачне земље: Белгије, Француске, Немачке, Италије, Пољске, Русије, Србије, Шпаније и Велике Британије. Испитаници су имали између 18 и 99 година и поделили су своја мишљења о питањима здравства будућности.

Житељи Србије избегавају прегледе за откривање рака

Према подацима Светске здравствене организације, сваки трећи Европљанин ће добити рак током живота. Ипак, знање о туморима им је оскудно. Само трећина испитаника зна да „тумори могу бити малигни или бенигни” и да је „тумор ткиво које се формира због неправилне регулације раста ћелија”. Најмање о томе знају Белгијанци, а највише житељи Велике Британије. Становници Србије имају добар ново знања о овој болести, али је код нас перцепција превентивних здравствених прегледа ниска. Само 39 одсто испитаника у Европи иде на скрининг прегледе због откривања рака дојке, коже, дебелог црева и простате. Код Немаца је највиша вероватноћа да ће заказати преглед ради превенције рака (49 одсто), Срби то чине знатно мање (27 одсто), а Руси најмање (19 одсто). Широм Европе, углавном мушкарци и млађи од 35 година занемарују превенцију рака.