Није све у малинама, има нешто и у култури

Најлепше дане проводим у Ариљу (где сам рођен и одакле су ми преци) и, наравно, стало ми је да и ово место има богат културни живот. Многи градови у Србији имају „купусијаду”, „кобасицијаду”, „пршутијаду”, па чак и „цревијаду” (Ћуприја), а све ове „манифестације” финансијски помажу локалне самоуправе у тим местима. Наше Ариље има „Арлемм”, фестивал захваљујући којем је у овој варошици први пут одржан низ концерата озбиљне музике, на којем учествују највећи уметници и професори Србије, а сутра можда и из иностранства. Долазе познати ученици и студенти – победници такмичења у земљи и иностранству, долазе њихови родитељи, гости, новинари и сниматељи, представници Министарства културе Србије.

Нажалост, ова смотра се одржава у Дому културе, званом „Соколски дом”, у врло скромним условима. Пут до тоалета у овој згради води кроз полумрачне катакомбе, а када несрећни посетилац стигне до циља, налеће на „чучавце”, прљаве и загушљиве. Ако у брзини и чуђењу учини корак напред, чека га дебела бетонска греда у висини главе, која се баш и не види у полумраку. А све то испод бине, на којој се изводе дела Баха, Моцарта, Бетовена, Чајковског...

У сали нема клима-уређаја, па је тешко пратити програм када су високе температуре. Набавка клима-уређаја није превелики издатак, више служи као показатељ колико је надлежнима у општини стало до културног живота и конзумената културних дешавања. Воде се полемике око цена малине, штрајкује се, одборници се препиру, оптужују једни друге, гласају и надгласавају. Друге проблеме нико не помиње.

А у Ариљу има далеко више тема о којима треба расправљати. Један од приоритета требало би да буде изградња новог хотела у центру Ариља, уместо архитектонског промашаја – некадашњег „Елена”. Што пре треба подићи хотел у центру Ариља, на дивној локацији, да можемо позвати и сместити све уважене госте, и за време „Арлемма”, и пре и после њега. „Млинарев сан” је далеко од центра, а ни он није репрезентативан, као што то Ариље заслужује. Само треба чути викендом каква „музика” допире из овог хотела.

Годинама се чека да црквени конак буде реконструисан са сачуваним грађевинским материјалом.

Мишо М. Младеновић,
акад. сликар, Ариље