Тендере великих тера малер

Тендере у Србији као да је потерао малер. И то сада, у некој формалној завршници приватизације. Готово у низу проглашавају се неуспешним продаје великих предузећа, и то уколико се као критеријум великих рачунају имовина, потенцијали, стечено име, број радника.

Шампион неуспешних продаја је свакако РТБ Бор чија су два тендера месецима заокупљала јавност. Потенцијални купци су нудили стотине милиона долара, а на крају нису били кадри да их плате. За „Генексове” копаоничке хотеле недавно није се јавио ниједан купац, такође ни за „Мостоградњу”, иако су фирме попут „Алпине” и „Штрабага” откупиле тендерску документацију.

Од куповине „Југословенског речног бродарства”, без много објашњења, одустали су прворангирани и другорангирани купац. Најбољу понуду је дао конзорцијум кипарско-сингапурских фирми, а ни друга по величини, малтешка компанија, није се појавила да плати понуђену цену. Пре неколико седмица пропао је и други тендер за продају зрењанинске шећеране, а једини потенцијални купац бизнисмен Филип Цептер био је вољан да за њу плати само један евро, са чим се Агенција за приватизацију није сложила.

Овакав след лоших догађаја у српској приватизацији напросто тражи одговор на питање – шта то руши српске тендере.

Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука, каже да у приватизацији малер не постоји, већ да се у овом случају ради о системској грешци.

– Када се на тендере нико не јавља, јасно је да држава тражи много. Жели да постигне цену, приход у буџет, да буде с тим парама велики газда и да финансира НИП, а није јој циљ да се нађе предузетник који ће да оживи предузеће и учини га ефикаснијим. Други разлог је што институције нисмо прилагодили приватизацији. Реформски, антикорупцијски закони постоје, али се не примењују, а чист капитал зазире од таквих околности. У таквим условима добијају се купци без пара или шпекулативни – каже Шуковић.

Помоћник министра економије и регионалног развоја за послове приватизације Небојша Ћирић каже да је разлог за то, свакако, политичка нестабилност која узрокује и економску. Инвеститори, добро је познато, играју баш на карту стабилности прилика у земљи у којој улажу. Ту су, наравно, специфичности и сваке тендерске продаје.

– Код РТБ-а била је једна заиста чудна ситуација. Купац је уплатио 150 милиона долара, рекао да има да плати још 230 милиона долара, а за остатак тражио продужетак рока, што му нисмо дозволили јер нисмо могли да ризикујемо да неко други касније тражи такве уступке. Мирко Ковач је накнадно обезбедио све паре, и то пре одустанка другопласираног Олега Дерипаске, али повратка на старо није било. Сада за РТБ припремамо нови модел стратешког партнерства државе и инвеститора и једна од опција је да распишемо тендер за избор стратешког партнера. У овом случају не би се продавао капитал, већ би се предузеће инвестицијама докапитализовало – указује Ћирић.

То што за хотеле „Гранд” и „Сунчани врхови” компаније ИЦГ није стигла ниједна понуда упућује на то да у тендерским захтевима нешто није реално. Услов за учешће на тендеру био је да понуђач послује на међународном тржишту и располаже заштићеним брендом у одморишном хотелијерству са најмање четири интернационалне звездице. Потенцијални купац у саставу треба да има и најмање десет хотела на планинским или другим локацијама и да сваки од њих има категорију од четири звездице. Минимална цена је била 45 милиона евра. Ћирић каже да припремају нови тендер, а да ће се у складу с препоруком приватизационог саветника размишљати не само о смањењу цене, већ и о смањењу броја хотела који потенцијални купац мора да има.

У случају „Индустрије мотора Раковица” из Београда у току је чак трећи тендер, јер у претходна два није било заинтересованих купаца. Рок за подношење понуда је продужен до 23. маја ове године. За ову продају на трећем тендеру Ћирић је оптимиста јер, каже, има заинтересованих купаца.

У случају лесковачког „Југекспреса” 14. марта 2008. тендер је проглашен неуспелим, јер до крајњег рока није стигла ниједна понуда. Нови јавни позив расписан је у априлу. Тендер за продају чачанске „Фабрике резног алата” такође је проглашен неуспешним у марту ове године, јер до крајњег рока није стигла ниједна понуда и позив за нови тендер расписан је почетком маја. Ни прибојска фабрика аутомобила (ФАП) није имала среће да се прода из првог пута. У децембру прошле године тендер је проглашен неуспешним, а из Агенције за приватизацију очекују позив за други тендер крајем маја. Почетком ове године проглашен је неуспешним тендер за продају „Заваривача” из Врања, а нови тендер је у току.

Неславан пример пропалих тендера је и „Матроз” који се сада продаје из стечаја, али и трстеничка „Прва петолетка”, која ће се после два неуспела тендера продавати у деловима.