Нафта у галопу

Према извештајима агенција
Њујорк – Оштар пад залиха нафте и деривата на америчком тржишту уочи почетка сезоне годишњих одмора у САД, изазвао је јуче панику на светским берзама сировина.

Након извештаја америчког министарства енергетике о неочекиваном паду залиха стратешке сировине, у ноћи између среде и четвртка, цена барела лаке тексашке нафте скочила је на берзи у Њујорку, са 132 на 135,04 долара. Упоредо, на лондонској берзи, барел северноатлантске нафте достигао је до сада незабележену цену од 134,33 долара.

Извештај о забрињавајућем стању америчких залиха нафте пред летњу сезону путовања која званично почиње 29. маја, помрсио је очекивања берзи. Брокери су били уверени да је САД прошле недеље повећала залиха нафте за око 800.000 барела. Уместо тога, министарство енергетике САД је приказало драматичан пад за читавих 5,4 милиона барела.

Бојазан берзи да би на тржишту САД, али и целе северне хемисфере, летос могао да се појави озбиљан мањак нафте и деривата катапултирао је цену нафте. Спекулативне прогнозе о могућим краткорочним несташицама, исцрпљивању постојећих светских налазишта, и упорни пад вредности америчког долара у односу на друге водеће валуте, нису једини катализатори силовитог поскупљења нафте ових дана. Наиме, само од почетка маја цена барела на светском тржишту порасла је 20 одсто.

„Водеће петрокомпаније света већ 2030. године произодиће 16 милиона барела нафте дневно мање од очекиваног”, тврди Међународна агенција за енергију у извештају који је јуче пренео амерички „Волстрит џорнал”. Оваква прогноза и све учесталије процене водећих инвестиционих банака да ће барел нафте ускоро достићи цену од 200 долара, почињу да иритирају и саме берзе. „Скок цене нафте делом је последица лошег клађења моћних хеџ-фондова који очекујући хитри и велики профит, и гурају цену барела у врзино коло”, истиче агенција Блумберг. Упоредо са шпекулантима, на цену нафте утиче и ново расположење међу водећим извозницима црног злата.

Председник Нигерије, осмог светског извозника нафте, Умару Јар Адуа упозорио је јуче велике западне петрокомпаније „Ројал Дач Шел” и „Ексон мобил”, које деценијама експлоатишу нафту у Гвинејском заливу, да влади у Абуџи дугују преко две милијарде долара неплаћених дажбина.

Нигеријска влада је такође најавила да ће преиспитати постојеће аранжмане са страним нафташима, и упозорила петрокомпаније да не могу очекивати велику заштиту постројења у Делти уколико не измире обавезе према Абуџи.

Висококвалитетна нигеријска нафта веома је цењена на тржишту САД. У дугорочним стратешким плановима америчка влада планира да 2015. године из западне Африке, а првенствено из Нигерије увози 20 одсто неопходне нафте. Било каква промена садашњих односа Нигерије и великих западних нафташких компанија може утицати на будуће снабдевање САД.

Најава Умару Јар Адуе о ревизији односа са нафташима један је од разлога што је барел нафте са датумом испоруке у децембру 2016. године управо поскупео на 140 долара.

Т. В.