Nafta u galopu

Prema izveštajima agencija
Njujork – Oštar pad zaliha nafte i derivata na američkom tržištu uoči početka sezone godišnjih odmora u SAD, izazvao je juče paniku na svetskim berzama sirovina.

Nakon izveštaja američkog ministarstva energetike o neočekivanom padu zaliha strateške sirovine, u noći između srede i četvrtka, cena barela lake teksaške nafte skočila je na berzi u Njujorku, sa 132 na 135,04 dolara. Uporedo, na londonskoj berzi, barel severnoatlantske nafte dostigao je do sada nezabeleženu cenu od 134,33 dolara.

Izveštaj o zabrinjavajućem stanju američkih zaliha nafte pred letnju sezonu putovanja koja zvanično počinje 29. maja, pomrsio je očekivanja berzi. Brokeri su bili uvereni da je SAD prošle nedelje povećala zaliha nafte za oko 800.000 barela. Umesto toga, ministarstvo energetike SAD je prikazalo dramatičan pad za čitavih 5,4 miliona barela.

Bojazan berzi da bi na tržištu SAD, ali i cele severne hemisfere, letos mogao da se pojavi ozbiljan manjak nafte i derivata katapultirao je cenu nafte. Spekulativne prognoze o mogućim kratkoročnim nestašicama, iscrpljivanju postojećih svetskih nalazišta, i uporni pad vrednosti američkog dolara u odnosu na druge vodeće valute, nisu jedini katalizatori silovitog poskupljenja nafte ovih dana. Naime, samo od početka maja cena barela na svetskom tržištu porasla je 20 odsto.

„Vodeće petrokompanije sveta već 2030. godine proizodiće 16 miliona barela nafte dnevno manje od očekivanog”, tvrdi Međunarodna agencija za energiju u izveštaju koji je juče preneo američki „Volstrit džornal”. Ovakva prognoza i sve učestalije procene vodećih investicionih banaka da će barel nafte uskoro dostići cenu od 200 dolara, počinju da iritiraju i same berze. „Skok cene nafte delom je posledica lošeg klađenja moćnih hedž-fondova koji očekujući hitri i veliki profit, i guraju cenu barela u vrzino kolo”, ističe agencija Blumberg. Uporedo sa špekulantima, na cenu nafte utiče i novo raspoloženje među vodećim izvoznicima crnog zlata.

Predsednik Nigerije, osmog svetskog izvoznika nafte, Umaru Jar Adua upozorio je juče velike zapadne petrokompanije „Rojal Dač Šel” i „Ekson mobil”, koje decenijama eksploatišu naftu u Gvinejskom zalivu, da vladi u Abudži duguju preko dve milijarde dolara neplaćenih dažbina.

Nigerijska vlada je takođe najavila da će preispitati postojeće aranžmane sa stranim naftašima, i upozorila petrokompanije da ne mogu očekivati veliku zaštitu postrojenja u Delti ukoliko ne izmire obaveze prema Abudži.

Visokokvalitetna nigerijska nafta veoma je cenjena na tržištu SAD. U dugoročnim strateškim planovima američka vlada planira da 2015. godine iz zapadne Afrike, a prvenstveno iz Nigerije uvozi 20 odsto neophodne nafte. Bilo kakva promena sadašnjih odnosa Nigerije i velikih zapadnih naftaških kompanija može uticati na buduće snabdevanje SAD.

Najava Umaru Jar Adue o reviziji odnosa sa naftašima jedan je od razloga što je barel nafte sa datumom isporuke u decembru 2016. godine upravo poskupeo na 140 dolara.

T. V.