Срби никада нису били даље од БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Срби су најискреније ушли у дејтонску БиХ 1995. рекавши: у реду, ако ће ово зауставити даљи рат и страдање и ако је ово та количина заједничке земље коју морамо прихватити, ми смо, барем за сада – за договор. Политичка елита Бошњака у континуитету подгрејава унитаристичке визије код свог народа. Тиме стварају опасну атмосферу која уз наратив жртве који су већ изградили може трајно онемогућити да икада прихвате да је БиХ двоентитетска и троетничка држава, рекао је Војислав Савић, политиколог из Бањалуке за „Политику”.

Он процењује да бошњачке елите, излазећи из оквира дејтонског договора, само дају већи легитимитет и Србима и Хрватима да пригле постепено растакање БиХ које се онда само од себе одвија. Коментаришући одлуку власти у РС да комисијски истраже ратне догађаје у Сребреници и Сарајеву, Савић каже да је од свих српских трагедија и погрома у прошлом рату, Сарајево некако остало у запећку: „Пад Крајине, погром на Космету и егзодус из Сарајева су најмасовније миграције које су нам се десиле. Ако неће други да нас чују, можемо барем себи објаснити. Ова експресна оријентализација и арабизација Сарајева ће потиснути сећања код комшија да смо некада живели у заједничком граду.”

Како вам изгледа политичка сцена БиХ, теме које доминирају?

Изгледа суморно, а главни кривац за то је стално враћање на исто, што тупи мозак сваком човеку. Бесконачан је низ таквих хазардерских потеза – од апелације за укидање Дана РС, најаве апелације за укидање имена РС, те гомиле других беспотребних и непромишљених акција. Но, активистима увек некако промакне да главни окидач за све те кризе већ дуги низ година долази из Сарајева. А онда се по правилу засвира уравниловка, те „сви су криви”, „политичари завађају народ” и остале флоскуле. Осим ако се не говори о Србима. Тада је кривац јасан, и према њему нема милости. Срби никада нису били даљи од БиХ, у сваком смислу. Трагично је колико су они који се највише куну у БиХ истовремено спремни и да целу земљу ставе у блокаду због неких унитаристичких интереса и захтева за која знају да су неспроводиви.

Како видите улогу међународне заједнице у БиХ?

Нажалост, од свега што је учињено на крају остаје горак укус. Крајње је време да се коначно повуку. Велики део њихових мандата обележила је еклатантна пристрасност, за коју ће се дугорочно испоставити да је медвеђа услуга Бошњацима. Изградили су им илузорну слику о томе да на сваки њихов јаук дође неки странац и чаробним штапићем отклони оно што им смета. А то је далеко од онога како се мора радити – договор, консензус, разумевање и уважавање.

Верујете ли у европску перспективу овог простора?

Припадамо јединственом европском културном и цивилизацијском простору. Жестоки сам противник било какве оријентализације Срба, која долази као последица огорчености западним политикама према нама и површне потребе да им се некако осветимо. Ову Европу смо градили и њен смо неотуђиви део, какве год политике и ветрови данас дували у кабинетима европских вођа. Пут према ЕУ нам може бити од велике користи, као и њима, али и на том путу постоји граница која се не може прећи – а то је било какво инсистирање на смањивању надлежности РС или било какав други облик унитаризације. До те границе, сваки компромис је могућ. Овакво уређење БиХ није никаква препрека чланству у ЕУ, ако обострана жеља за тим заиста постоји.