Како избећи репризу

Техничка влада Србије која броји последње дане формирана је у пролеће 2007. тешком муком после три месеца међусобних тешких преговора, па и уцена и притисака између ДС-а и ДСС-а, а њен крај озваничен је после само девет месеци.

Странке такозваног демократског блока, ДС, ДСС и Г 17 плус су 15. маја постигле договор о формирању владе, а скептичан је био једино Томислав Николић који је прогнозирао да нова влада неће дуго трајати.

„Тадић и Коштуница постигли су договор након притисака са Запада. Они не деле идеологију и Србија ће бити поново у кризи”, рекао је Николић који је предвиђао да ће се лидери ДС-а и ДСС-а растати када буде познат статус Косова и Метохије.

Борба за што бољу позицију у влади између ДС-а и ДСС-а представљена је као борба за принципе. Основним циљевима – очувању Косова и Метохије у Србији, европским интеграцијама, сарадњи са Хагом, економском развоју земље и борби против криминала и корупције (око чега су сви били сагласни), током преговора ДСС је додао и „шести” принцип, а ДС је узвратио „нултим” принципом. Најпре су из Коштуничине странке тражили да се „одговорност у земљи подели” тако да једна странка не може имати и председника и премијера, а из Тадићеве партије им је узвраћено да неко не може да иде са њима у власт, а да буде на локалу у коалицији са радикалима и социјалистима.

Преговарачка битка водила се између ДС-а и ДСС-а, док су се из странке Млађана Динкића углавном држали по страни и као помиритељски фактор. Копља су се највише ломила око две функције – места премијера и министра полиције. На почетку преговора ДС није хтео ни да чује да неко други осим Божидара Ђелића седне у фотељу премијера што је за ДСС која је предлагала Коштуницу било потпуно неприхватљиво. У једном моменту демократе су тврдили да никада неће пристати да ДСС има функцију премијера, министарство полиције и капиталних инвестиција. Након формирања владе сва три ова места добила је управо ДСС.

После првих месец и по дана убеђивања, Тадић је био спреман да Коштуници ипак уступи премијерску функцију, али под условом да добију МУП, БИА и сва министарства везана за капиталне инвестиције. ДСС је одбио такву понуду.

Како су преговори периодично западали у озбиљне кризе у једном тренутку Тадић је понудио ДСС-у, радикалима и социјалистима да формирају владу.

У формирање нове владе Србије умешали су се и странци. Шеф холандске дипломатије Бернард Бот изнео је захтев ЕУ да се из свих комбинација за састав нове владе искључе Раде Булатовић (шеф БИА), Драган Јочић, (министар полиције) и Светко Ковач (шеф ВБА).

Сукоба на релацији ДС ДСС кулминирао је почетком маја. Обе странке упутиле су једна другој своје „последње” понуде које нису биле прихваћене. Чинило се тада да је преговорима дошао крај и да су нови избори на помолу. Преокрет је настао када је 8. маја Томислав Николић захваљујући гласовима ДСС-а, СРС-а и СПС-а изабран за председника парламента са образложењем да је то неопходно јер би упражњено место првог човека скупштине неминовно водило у нове изборе. На том месту Николић се задржао свега пет дана. Одмах је тражена његова смена, али је он сам поднео оставку са образложењем да му је до тог места стало као до „ланског снега”. Да је Николић био упоран да остане на овој функцији расправа о његовој смени потрајала би довољно дуго да се прекорачи рок за формирање владе који је истицао 15. маја. Оно што нису успевали три месеца, ДС и ДСС су учинили у току једне ноћи. Само пола сата пре истицања рока, Србија је добила владу. Касније су неки одлуку Коштунице да подржи Николића као председника парламента протумачили као успешан притисак на ДС.

Јелена Церовина

-----------------------------------------------------------

Одлука о влади зависи од Главног одбора СПС-а

(/slika2)После изјаве Драгана Марковића Палме, лидера Јединствене Србије, да ће тражити прекид преговора са Демократском странком Србије, порасло је интересовање јавности за унутрашњи процес одлучивања у Социјалистичкој партији Србије (највећем партнеру у коалицију СПС-ПУПС-ЈС). „Политика" је, због тога, поставила питање Жарку Обрадовићу, заменику председника СПС-а, који страначки орган ће донети коначну одлуку о томе с ким и како ће социјалисти оформити коалициону владу, на које је он одговорио: „Све коначне одлуке у СПС-у доноси Главни одбор".

Према Статуту СПС-а, Главни одбор, између осталог, „одлучује да ли чланови СПС-а могу да уђу у владу коју формирају посланици других партија" и „одлучује о уласку СПС-а у коалицију с другим партијама". ГО СПС има око 300 чланова.

Б. Б.

-----------------------------------------------------------

Дачић данас код Папандреуа

Атина - Председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић састаће се данас у Атини са вођом грчке опозиције, председником социјалистичког ПАСОК-а Јоргосом Папандреуом, речено је агенцији Бета у грчким изворима.

Тема састанка биће европски пут Србије и у том контексту формирање демократске проевропске владе, као и могућности за пријем СПС-а у Социјалистичку интернационалу (СИ), чији је председник Папандреу.

Чланице СИ, пре свега из европских земаља, сматрају да СПС, пре евентуалног пријема, треба да испуни три услова, указао је исти извор.

Први је да СПС изричито прихвати надлежност Трибунала у Хагу и пуну сарадњу са њим, други да прихвати Споразум ЕУ и Србије о стабилизацији и придруживању, а трећи да реформише свој статут и учини га савременијим и проевропским, навели су грчки извори.

Бета