Многи се воле без брака и деце

Податак да најсрећнији људи на свету живе у Данској економисти тумаче чињеницом да у овој нордијској земљи просечна плата износи 2.500 евра, психијатри истичу да су Данци највећи потрошачи антидепресива, а породични терапеути нуде занимљиво и интригантно објашњење – најмање склопљених бракова у целој Европској унији бележи се управо у Данској. Највећи број парова ове нордијске земље живи без бурме, а стручњаци истичу да су се у последње две-три деценије десиле највеће и најтурбулентније промене у породици коју су вековима чинили мама, тата и дете. Наиме, широм света расте број „веза без везе”, самохраних родитеља, деце која су дошла на свет уз помоћ сурогат мајки или захваљујући анонимном донатору из банке сперме, хомосексуалних породица са усвојеном децом, парова који живе одвојено, као и оних који су одлучили да немају децу.

– Број развода расте у целом свету и наша земља није изузетак од тог правила. Статистика сведочи да се сваки четврти брак у Србији завршава разводом, а најновији подаци говоре да се највише разводе парови у првим годинама брака и они који су прославили сребрну свадбу. Међутим, данас се суочавамо са извесним парадоксом. Откако су бракови престали да се уговарају и постали заједнице у које се доминантно улази из љубави, број развода експоненцијално расте, а број новосклопљених бракова опада –истиче др Невена Чаловска Херцог, брачни и породични терапеут.

По њеним речима породични терапеути широм света суочавају се са новим формама заједничког живљења – у Америци постаје тренд да људи који су формално у браку живе паралелне животе, а овај податак тумачи се у светлу тезе да је развод веома скуп и просечног Американца кошта око 10.000 долара, с тим што у ту цифру најчешће не улазе трошкови алиментације. У западним земљама расте број парова који живе заједно на две адресе, односно свако у свом домаћинству, као и број дружбеничко-пријатељских бракова. Посебну категорију чине партнери који су одлучили да немају децу, али не из биолошких разлога.

Др Чаловска Херцог је на симпозијуму под називом „Партнерски односи данас” који је одржан током 67. Конгреса психолога Србије истакла да се потреба за стварање потомства данас не налази на првом месту мотива због којег неко ступа у брак. Испред жеље за децом налазе се потреба за трајном и стабилном везом, потреба за мирном и стабилном животном луком и топло пријатељство које имамо са својим партнером, односно жеља да живот проведемо са особом за коју верујемо да је наш најбољи пријатељ.

– Иако се парови све чешће одлучују за уникатне форме заједничког живљења, то не значи да се њихове примарне породице слажу са тим изборима. Без обзира на степен еманципације друштва, парови који су се одлучили за сурогат мајке, али и они који су донели одлуку да живе без деце често се суочавају са стигмом околине. Међутим, ми морамо дозволити људима да сами изаберу свој „шпил карата” и сами  дефинишу шта за њих представља срећна заједница – истиче породични терапеут.

Њена колегиница др Савета Драганић Гајић подсећа да дуготрајни бракови нису нужно срећни и додаје да су истраживања спроведена међу супружницима који су прославили „златну свадбу” показала да су доживљај пријатељства са партнером, сличан смисао за хумор и исте животне вредности чиниоци који цигле брачне среће држе на окупу. Она, међутим, скреће пажњу на чињеницу да више од 80 одсто развода у свету покрећу жене и овај податак тумачи чињеницом да су припаднице лепшег пола спремније да прекину однос који их не чини срећним.

– Породични терапеути широм света покушавају да дају одговор на питање која „формула” гарантује срећне и дуговечне бракове, а бројна истраживања слажу се у томе да су разводи чешћи код оних парова који су пре трудноће били у вези мање од шест месеци или дуже од две и по године. Први разлог је очигледан – особе које улазе у родитељске улоге, а да претходно нису развили и учврстили партнерски однос ризикују да беба направи „земљотрес” који младу заједницу често сруши из темеља. Други податак разумљив је већини особа, јер сви знамо парове који су се дуго забављали и све је било у реду док нису почели да живе заједно или у браку, а разлог томе је чињеница да су они једноставно навикли да живе самостално. Иако стално постоји дилема да ли се „супротности привлаче” или „свака птица своме јату лети” пракса говори да је сличност у ставовима, етичким принципима и вредности нешто што „гарантује” дуговечност брака. Деца нису разлог због којег супружници остају у лошем браку –закључује др Савета Драганић Гајић.