Отпад гуши Дрину

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Ако би вода, као некад, послужила као огледало и ако би се по тој слици мерио однос грађана једне државе према себи самима, тешко да би се ‎одраз допао житељима земље кроз које протичу десетине река носећи у коритима на тоне отпада.

Повод да се светски медији недавно заинтересују за (не)чистоћу река у БиХ били су призори с реке Дрине. Коритом те реке, како су известили, плутају тоне смећа и отпада, све до бране код Вишеграда, где се ствара велико острво од смећа. Предели и теснаци прослављени по лепотама свaке године прерастају у депонију пластике, кеса, дрвних сортимената, зарђалих бачви, флаша, животињских лешева...     

У недавном тексту Асошијетед пресa наводи се како тоне смећа зачепљују реке у БиХ, које су некада биле познате по својој смарагдној боји и кристалној чистоћи и које су волели сплавари, планинари и рибари.

„БиХ и друге земље западног Балкана нису учиниле много на изградњи ефикасног система одлагања смећа и заштите животне средине упркос формалном захтеву за улазак у Европску унију и усвајању неких закона и прописа ЕУ”, наводи се у тексту.

Светски медији известили су како је проблем занемарен деведесетих година, па су сада, како наводе, размере постале алармантне јер већина смећа заврши на импровизованим депонијама и у рекама, те тако загађује и земљу и воду, уместо да буде рециклиран.

У свет је из БиХ отишла слика као о земљи у којој са грана дрвећа виси смеће на сваком малом завоју у реци, а на обалама леже мртве рибе, не само кад је реч о Дрини, већ је као пример узета и река Босна, чији је извор у близини Сарајева. 

Ронилачки клуб „Босна” из Сарајева организује чишћење река, на пример Неретве, Дрине, Босне, Пливе као и многих језера.

„Огромне количине отпада се скупљају углавном у језерима поред хидроцентрала. Људи су очигледно схватили реку као канту за смеће. На обалама праве депоније, а из тих депонија отпад креће низводно. Решења су јасна, превасходно – увести казне које би се изрицале без гледања кроз прсте. Људима се мора објаснити зашто је важно да имамо чисте реке и околину”, рекао је за наш лист Хрвоје Гавранчић, председник РК „Босна”. За надлежне у Вишеграду ово је стари проблем. Они сваке године засучу рукаве, па из Дрине ваде око 8.000 кубних метара смећа.

И на реци Врбас, тридесетак километара узводно од Бањалуке, у посебној мрежи у Еко-центру „Бочац” наталоже се хиљаде кубних метара смећа сваке године. Али, пре неколико дана мрежа је попустила не могавши да издржи терет отпада који су нанеле поплаве, па је десетак хиљада кубних метара смећа нагрнуло низводно до хидроцентрале „Бочац”. Отпад се гомила у језеру изнад бране у Бочцу. Надлежни траже решење како да изваде отпад из Врбаса.   

Еко-центар „Бочац” брине се о отпаду. У том центру кажу да понекад одједном нагрну целе мини-депоније.

„Десетак хиљада кубних метара годишње извучемо из Врбаса. Отпад не пристиже у континуитету, највише га је у налетима у пролеће и јесен. Чим вода надође, бујице покупе све што се налазило на обалама и што се одлагало месецима. Јасно нам је да су већи проблем дивља одлагалишта него повремено бацање смећа директно у воду. Мањи део зависи и од саме природе, а то је дрвенасти отпад”, испричала је за „Политику” Драгана Ковачевић, директорка „Еко-центра” Бочац.

Наши саговорници кажу како се збирне количине отпада који плута рекама кроз БиХ могу само претпостављати. Скрећу пажњу на то да би се требало решити финансирање бриге о рекама.

Медији сваке године известе о томе да је Дрина загађена јер у ту реку, а пре свега у њене притоке, доспевају велике количине смећа. О томе су минулог месеца у Вишеграду разговарали надлежни из Србије, РС и Црне Горе. Одлучили су да треба да се утврди одакле долази отпад, како га сакупити, које су то депоније и како их решити.

Бањалучани забринути због цурења опасног уља

Пре два месеца избио је пожар у кругу некадашњег гиганта „Инцел” у Бањалуци, након чега су медији известили да је дошло до цурења опасног уља пиралена, што је потврђено вештачењем Института за заштиту и екологију РС, који је пре неколико дана утврдио да је земљиште затровано.

Наложена су додатна вештачења како би се утврдиле размере контаминације, а у међувремену медији износе сумње да се огромне количине опасних материја налазе у кругу ове посрнуле фабрике. Проверавају се и сумње о испуштању опасне течности у земљу, као и њеног изношења и просипања у насељима изван фабрике.