Otpad guši Drinu

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Ako bi voda, kao nekad, poslužila kao ogledalo i ako bi se po toj slici merio odnos građana jedne države prema sebi samima, teško da bi se ‎odraz dopao žiteljima zemlje kroz koje protiču desetine reka noseći u koritima na tone otpada.

Povod da se svetski mediji nedavno zainteresuju za (ne)čistoću reka u BiH bili su prizori s reke Drine. Koritom te reke, kako su izvestili, plutaju tone smeća i otpada, sve do brane kod Višegrada, gde se stvara veliko ostrvo od smeća. Predeli i tesnaci proslavljeni po lepotama svake godine prerastaju u deponiju plastike, kesa, drvnih sortimenata, zarđalih bačvi, flaša, životinjskih leševa...     

U nedavnom tekstu Asošijeted presa navodi se kako tone smeća začepljuju reke u BiH, koje su nekada bile poznate po svojoj smaragdnoj boji i kristalnoj čistoći i koje su voleli splavari, planinari i ribari.

„BiH i druge zemlje zapadnog Balkana nisu učinile mnogo na izgradnji efikasnog sistema odlaganja smeća i zaštite životne sredine uprkos formalnom zahtevu za ulazak u Evropsku uniju i usvajanju nekih zakona i propisa EU”, navodi se u tekstu.

Svetski mediji izvestili su kako je problem zanemaren devedesetih godina, pa su sada, kako navode, razmere postale alarmantne jer većina smeća završi na improvizovanim deponijama i u rekama, te tako zagađuje i zemlju i vodu, umesto da bude recikliran.

U svet je iz BiH otišla slika kao o zemlji u kojoj sa grana drveća visi smeće na svakom malom zavoju u reci, a na obalama leže mrtve ribe, ne samo kad je reč o Drini, već je kao primer uzeta i reka Bosna, čiji je izvor u blizini Sarajeva. 

Ronilački klub „Bosna” iz Sarajeva organizuje čišćenje reka, na primer Neretve, Drine, Bosne, Plive kao i mnogih jezera.

„Ogromne količine otpada se skupljaju uglavnom u jezerima pored hidrocentrala. Ljudi su očigledno shvatili reku kao kantu za smeće. Na obalama prave deponije, a iz tih deponija otpad kreće nizvodno. Rešenja su jasna, prevashodno – uvesti kazne koje bi se izricale bez gledanja kroz prste. Ljudima se mora objasniti zašto je važno da imamo čiste reke i okolinu”, rekao je za naš list Hrvoje Gavrančić, predsednik RK „Bosna”. Za nadležne u Višegradu ovo je stari problem. Oni svake godine zasuču rukave, pa iz Drine vade oko 8.000 kubnih metara smeća.

I na reci Vrbas, tridesetak kilometara uzvodno od Banjaluke, u posebnoj mreži u Eko-centru „Bočac” natalože se hiljade kubnih metara smeća svake godine. Ali, pre nekoliko dana mreža je popustila ne mogavši da izdrži teret otpada koji su nanele poplave, pa je desetak hiljada kubnih metara smeća nagrnulo nizvodno do hidrocentrale „Bočac”. Otpad se gomila u jezeru iznad brane u Bočcu. Nadležni traže rešenje kako da izvade otpad iz Vrbasa.   

Eko-centar „Bočac” brine se o otpadu. U tom centru kažu da ponekad odjednom nagrnu cele mini-deponije.

„Desetak hiljada kubnih metara godišnje izvučemo iz Vrbasa. Otpad ne pristiže u kontinuitetu, najviše ga je u naletima u proleće i jesen. Čim voda nadođe, bujice pokupe sve što se nalazilo na obalama i što se odlagalo mesecima. Jasno nam je da su veći problem divlja odlagališta nego povremeno bacanje smeća direktno u vodu. Manji deo zavisi i od same prirode, a to je drvenasti otpad”, ispričala je za „Politiku” Dragana Kovačević, direktorka „Eko-centra” Bočac.

Naši sagovornici kažu kako se zbirne količine otpada koji pluta rekama kroz BiH mogu samo pretpostavljati. Skreću pažnju na to da bi se trebalo rešiti finansiranje brige o rekama.

Mediji svake godine izveste o tome da je Drina zagađena jer u tu reku, a pre svega u njene pritoke, dospevaju velike količine smeća. O tome su minulog meseca u Višegradu razgovarali nadležni iz Srbije, RS i Crne Gore. Odlučili su da treba da se utvrdi odakle dolazi otpad, kako ga sakupiti, koje su to deponije i kako ih rešiti.

Banjalučani zabrinuti zbog curenja opasnog ulja

Pre dva meseca izbio je požar u krugu nekadašnjeg giganta „Incel” u Banjaluci, nakon čega su mediji izvestili da je došlo do curenja opasnog ulja piralena, što je potvrđeno veštačenjem Instituta za zaštitu i ekologiju RS, koji je pre nekoliko dana utvrdio da je zemljište zatrovano.

Naložena su dodatna veštačenja kako bi se utvrdile razmere kontaminacije, a u međuvremenu mediji iznose sumnje da se ogromne količine opasnih materija nalaze u krugu ove posrnule fabrike. Proveravaju se i sumnje o ispuštanju opasne tečnosti u zemlju, kao i njenog iznošenja i prosipanja u naseljima izvan fabrike.