Крах „мађионичара” одвео Израел на изборе

Бенјамин Нетанијаху има прилику да у јулу постане премијер са најдужим стажом после оснивача Израела, Давида бен Гуриона, али биће упамћен и као први у историји земље који није успео да после избора формира коалицију, па ће земља поново морати на биралишта.

Премијер је после избора у априлу славио, верујући у свој четврти узастопни мандат и готово легендарну умешност убеђивања. Сада је био приморан да распусти парламент Кнесет – што је несумњив пораз који угрожава његову политичку будућност, имајући у виду неизвесност која окружује изборе заказане за 17. септембар.

Покушаји лидера десничарског Ликуда да окупи коалицију са ултранационалистима и ултраортодоксним странкама трајали су недељама. Очекивало се да ће Ликуд са својих 35 посланика успети да око себе окупи већину у Кнесету, који има 120 места, али договора није било до крајњег рока у среду у поноћ пошто су потенцијални партнери одбацили компромис око предлога закона о војној служби.

Премијер познат по надимку „мађионичар” због своје блиставе политичке комбинаторике покушао је да на све начине добије само још једног посланика да би имао тесну већину од 61 места. Нудио је Министарство одбране опозиционим лабуристима, али на крају је морао да капитулира, мада је одбио да призна пораз.

Немогућност да формира коалицију могла би да угрози Нетанијахуово поверење и унутар Ликуда, где Израел Кац или Гидеон Саар чекају лидерску позицију.

Нетанијаху је као главног кривца за најозбиљнији ударац његовој каријери последњих 13 година оптужио Авигдора Либермана, лидера секуларне, ултранационалистичке странке (махом руских Јевреја) Јисраел беитену (Израел наш дом), са којим има историју ривалитета али и периода блиске сарадње.

Либерман, који је у новембру дао оставку на место министра одбране, располаже петорицом кључних посланика. Премијер је после краха договора изјавио да „Либерман никада није намеравао да постигне споразум”.

Радило се о компромису с ултрарелигиозним странкама (16 места у Кнесету) које инсистирају на томе да се не замени или не ублажи закон по коме су студенти јешива – ултраортодоксни Јевреји – ослобођени војног рока. Либерман каже да је против државе која почива на јеврејским религиозним законима, а у прилог му иде и рок до краја јула који је Врховни суд поставио да тај закон буде промењен.

„Либерман жели да докаже да, упркос томе што га Нетанијаху узима здраво за готово, са својих пет посланика може да направи хаос”, сматра уводничар листа „Једиот Ахронот” Нахум Барнеа. Уколико је то био циљ, успех је спектакуларан.

„Авигдор Либерман је сада део левице”, љутито је поручио премијер, против кога је подигнута оптужница због три случаја корупције, што му је свакако ослабило преговарачку позицију и угрозило планове за доношење закона по коме би добио имунитет док је на месту председника владе.

Нетанијаху је пожурио да распусти Кнесет како би председнику Рувену Ривлину – кога сматра својим противником – ускратио могућност да колико јуче отвори консултације и понуди мандат опозиционој Плаво-белој коалицији пензионисаног генерала Бенија Ганца. Немогућност формирања нове владе Нетанијахуови критичари дочекали су као поклон. „Нестао је ораторски виртоуз, политички Мерлин, изборни Мида. Сваки од њих је у његовом случају престарио”, пише коментатор либералног „Хаареца” Бредли Бурстон и наставља: „Али, ништа од тога није оно што га чини губитником. Оно што га чини губитником је то да је он човек без части, икакве. Овде је човек чија је свака реч, сваки фацијални израз, сваки аргумент, свако веровање, лажно. У њему нема ни једне ћелије принципа... Његов легат су лаж и мржња.”

„Уколико Нетанијаху победи на трећим изборима 17. септембра, могло би да се покаже да то буде краткорочна победа – јер само две недеље после тога почињу испитивања пре суђења”, пише у истом листу колумниста Аншел Пфефер. „Чак и ако формира следећу владу, то би могло да буде прекасно да заустави споре правне радње које воде на суд.”

По свим анализама, десничарско-религиозни блок има веће шансе од коалиције левог центра и на поновљеним изборима.