Грчка влада мења судије пред изборе

Од нашег дописника

Атина – Иако је очигледно и даље у шоку, владајућа грчка странка Сириза покушава да анализира узроке великог пораза на европским и локалним изборима, али, у исто време, новим потезима наставља да иритира политичку јавност. Мења датум ванредних избора и не одустаје од намера да именује нове судије Врховног суда.

На вероватно последњем састанку министара, најважнија тема су биле нове судије Врховног суда и тужилаштва. Наиме, Сириза не одустаје од намере да изврши кадровске промене у руководећој структури правдајућом то потребом да жели да заокружи списак својих обавеза.

Прецизније, с обзиром на то да неким судијама мандат истиче 30. јуна, владајућа партија каже да се брине да ће до избора седмог јула и формирања нове владе доћи до вакуума који  ће зауставити нормално функционисање правосуђа. Стога предлаже своје кандидате иако је водећа опозициона Нова демократија одбила предлог премијера Алексиса Ципраса да се договоре око овог питања.

Опозиција је једногласно осудила овакве намере Сиризе и сматра да је реч о „преврату у правосуђу”. Она оцењује да влада која практично то више и није, јер су расписани избори, не би требало да доноси било какве важне одлуке, нарочито не да мења руководство правосудних органа.

Коначну одлуку требало би да донесе председник Грчке Прокопис Павлопулос. За промену судија он би морао да потпише одговарајући указ, што, како је саопштено из председништва, не намерава да учини. Председник Павлопулос, како је објављено, неће ништа да потписује до 30. јуна, нарочито не да се меша у институционална питања која би могла да нанесу штету земљи.

Стручњаци за уставно право сматрају да су судије могле да наставе са радом и после истека мандата, до формирања нове владе и да инсистирање Сиризе на промени руководећих судија скрива политички интерес владе.

„Такав потез је ударац на независност судске власти, корак који подрива и легитимитет руководећег судског кадра”, изјавио је професор уставног права Ксенофонт Контијадис.

Иако је обећао да ће одобрење председника Грчке Прокописа Павлопулоса за расписивање ванредних парламентарних избора тражити одмах после другог круга локалних избора, премијер Алексис Ципрас то сада одлаже за недељу дана, што значи да је 30. јун мало вероватан, а 7. јул реалан датум. Правдање наводном потребом да се заврши испитни рок на факултетима мало дотиче нацију, која тражи нова решења.

Постизборни састанак политичког секретаријата Сиризе био је, према ономе што је процурило у јавност, буран, пун узајамних оптужби за пропусте и незадовољног напуштања скупа. Била је то, кажу овдашњи медији, групна психотерапија.

Сириза се на овим изборима, иако нису били национални, суочила са чињеницом да је изгубила милион бирача, пре свега подршку средње класе, која је знатно осетила тежину грчке пореске политике. Зато је закључено да Сиризина нова предизборна кампања мора бити усмерена управо према средњој класи, као и на разочаране бираче који овог пута нису изашли на биралишта.

Министар финансија ће наредне недеље одржати низ скупова на којима ће покушати да објасни нове „мере благостања” из економског пакета који је влада планирала у овој и наредној години.

Уочи избора, смањени су неки порези, међу њима и они на основне намирнице, са 24 на 13 одсто. Обећано је и смањење пореза за струју и гас, минимално су повећане пензије, али је моментално од европских кредитора стигло упозорење да Грчка првенствено мора да води рачуна о испуњењу зацртаних фискалних циљева.

Руководећем кадру Сиризе се унутар странке и Грчке замера губитак контакта са базом, са грађанима и реалношћу уопште. Ипак, за све је најважнија била лоша процена могућих изборних резултата и разлике у односу на опозициону Нову демократију, за шта чланство Сиризе криви екипу која се тиме бавила занемарујући чињеницу да за пораз, вероватно, постоје и други разлози.

Инсинуације да је штаб за анализу изоловао премијера од правих чињеница прелазе већ и у оптужбе, али мало ко може да поверује да је Алексис Ципрас до те мере био необавештен.

„Пораз је резултат чињенице да је Сириза била приморана да спроводи политику која није била њена сопствена већ компромис”, изјавио је секретар партије Панос Скурлетис.

Међутим, једна од грешака је и то што Сириза никада није мерила дубину незадовољства у народу за све кораке које су Ципрас и влада предузимали од 2015. године због услова које су диктирали повериоци, у чијим је рукама огромни грчки дуг. Сиризи приговарају и то да није чула глас Грка који су били разочарани после неспровођења референдумске одлуке да се одбију мере кредитора, као и због Преспанског споразума.