Grčka vlada menja sudije pred izbore

Od našeg dopisnika

Atina – Iako je očigledno i dalje u šoku, vladajuća grčka stranka Siriza pokušava da analizira uzroke velikog poraza na evropskim i lokalnim izborima, ali, u isto vreme, novim potezima nastavlja da iritira političku javnost. Menja datum vanrednih izbora i ne odustaje od namera da imenuje nove sudije Vrhovnog suda.

Na verovatno poslednjem sastanku ministara, najvažnija tema su bile nove sudije Vrhovnog suda i tužilaštva. Naime, Siriza ne odustaje od namere da izvrši kadrovske promene u rukovodećoj strukturi pravdajućom to potrebom da želi da zaokruži spisak svojih obaveza.

Preciznije, s obzirom na to da nekim sudijama mandat ističe 30. juna, vladajuća partija kaže da se brine da će do izbora sedmog jula i formiranja nove vlade doći do vakuuma koji  će zaustaviti normalno funkcionisanje pravosuđa. Stoga predlaže svoje kandidate iako je vodeća opoziciona Nova demokratija odbila predlog premijera Aleksisa Ciprasa da se dogovore oko ovog pitanja.

Opozicija je jednoglasno osudila ovakve namere Sirize i smatra da je reč o „prevratu u pravosuđu”. Ona ocenjuje da vlada koja praktično to više i nije, jer su raspisani izbori, ne bi trebalo da donosi bilo kakve važne odluke, naročito ne da menja rukovodstvo pravosudnih organa.

Konačnu odluku trebalo bi da donese predsednik Grčke Prokopis Pavlopulos. Za promenu sudija on bi morao da potpiše odgovarajući ukaz, što, kako je saopšteno iz predsedništva, ne namerava da učini. Predsednik Pavlopulos, kako je objavljeno, neće ništa da potpisuje do 30. juna, naročito ne da se meša u institucionalna pitanja koja bi mogla da nanesu štetu zemlji.

Stručnjaci za ustavno pravo smatraju da su sudije mogle da nastave sa radom i posle isteka mandata, do formiranja nove vlade i da insistiranje Sirize na promeni rukovodećih sudija skriva politički interes vlade.

„Takav potez je udarac na nezavisnost sudske vlasti, korak koji podriva i legitimitet rukovodećeg sudskog kadra”, izjavio je profesor ustavnog prava Ksenofont Kontijadis.

Iako je obećao da će odobrenje predsednika Grčke Prokopisa Pavlopulosa za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora tražiti odmah posle drugog kruga lokalnih izbora, premijer Aleksis Cipras to sada odlaže za nedelju dana, što znači da je 30. jun malo verovatan, a 7. jul realan datum. Pravdanje navodnom potrebom da se završi ispitni rok na fakultetima malo dotiče naciju, koja traži nova rešenja.

Postizborni sastanak političkog sekretarijata Sirize bio je, prema onome što je procurilo u javnost, buran, pun uzajamnih optužbi za propuste i nezadovoljnog napuštanja skupa. Bila je to, kažu ovdašnji mediji, grupna psihoterapija.

Siriza se na ovim izborima, iako nisu bili nacionalni, suočila sa činjenicom da je izgubila milion birača, pre svega podršku srednje klase, koja je znatno osetila težinu grčke poreske politike. Zato je zaključeno da Sirizina nova predizborna kampanja mora biti usmerena upravo prema srednjoj klasi, kao i na razočarane birače koji ovog puta nisu izašli na birališta.

Ministar finansija će naredne nedelje održati niz skupova na kojima će pokušati da objasni nove „mere blagostanja” iz ekonomskog paketa koji je vlada planirala u ovoj i narednoj godini.

Uoči izbora, smanjeni su neki porezi, među njima i oni na osnovne namirnice, sa 24 na 13 odsto. Obećano je i smanjenje poreza za struju i gas, minimalno su povećane penzije, ali je momentalno od evropskih kreditora stiglo upozorenje da Grčka prvenstveno mora da vodi računa o ispunjenju zacrtanih fiskalnih ciljeva.

Rukovodećem kadru Sirize se unutar stranke i Grčke zamera gubitak kontakta sa bazom, sa građanima i realnošću uopšte. Ipak, za sve je najvažnija bila loša procena mogućih izbornih rezultata i razlike u odnosu na opozicionu Novu demokratiju, za šta članstvo Sirize krivi ekipu koja se time bavila zanemarujući činjenicu da za poraz, verovatno, postoje i drugi razlozi.

Insinuacije da je štab za analizu izolovao premijera od pravih činjenica prelaze već i u optužbe, ali malo ko može da poveruje da je Aleksis Cipras do te mere bio neobavešten.

„Poraz je rezultat činjenice da je Siriza bila primorana da sprovodi politiku koja nije bila njena sopstvena već kompromis”, izjavio je sekretar partije Panos Skurletis.

Međutim, jedna od grešaka je i to što Siriza nikada nije merila dubinu nezadovoljstva u narodu za sve korake koje su Cipras i vlada preduzimali od 2015. godine zbog uslova koje su diktirali poverioci, u čijim je rukama ogromni grčki dug. Sirizi prigovaraju i to da nije čula glas Grka koji su bili razočarani posle nesprovođenja referendumske odluke da se odbiju mere kreditora, kao i zbog Prespanskog sporazuma.