Петак, 02.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бледе сећања на илегалну штампарију ЦК

С лева надесно: Слободан Јовић, Дана Максимовић и Бранко Ђоновић (Фото: лична архива)

Од 1. августа 1941. до 31. августа 1943. у кући Бранка и Дане Максимовић на Бањичком венцу број 18 радила је илегална штампарија ЦК КПЈ. Организатор и руководилац штампарије био је Светозар Вукмановић Темпо, а у штампарији су радили др Мило Бошковић, асистент на Ветеринарском факултету, Зага Јовановић, студенткиња медицине, Слободан Јовић, словослагач, Бранко Ђоновић, типомашиниста, и Љубица Ђоновић, домаћица штампарије. Кад је процењено да је безбедност др Бошковића угрожена, одлучено је почетком јула 1942. да отпутује у Загреб, одакле је требало да иде у Врховни штаб. Нажалост, ухапсила га је усташка полиција. Две године је провео у Старој Градишки и Јасеновцу, где је убијен у првој половини 1944.

Од маја 1943. у штампарији су радили само Јовић и Ђоновић. Из безбедносних разлога, штампарија на Бањичком венцу затворена је августа 1943. године, да би наставила рад у октобру исте године у Крајинској улици 36 на Врачару, у кући Милутина и Ратке Благојевић. Када је штампарија откривена, Јовић и Ђоновић су, да не би пали Немцима у руке, 28. јула 1944. извршили самоубиство. После рата, 1946, Ђоновић и Јовић су проглашени за народне хероје, а др Бошковић 1953. године.

Од 1950. до 2000. у кући на Бањичком венцу радио је Музеј илегалних штампарија, 1956. снимљен је филм „Потрага”, а четврта епизода серије „Отписаних” (1975) посвећена је овој штампарији. Три улице у Београду носиле су имена хероја из штампарије ЦК. Музеј је 2000. године исељен са Бањичког венца, иако је кућа у којој се налазио од 17. маја 1965. била под заштитом Републичког завода за заштиту споменика. Већ 19 година Музеј града и градске власти нису пронашли нови простор у којем би били изложени експонати из илегалне штампарије. Графичка предузећа која су носила имена Јовића и Ђоновића су угашена.

На Гробљу ослободилаца Београда, од 17. јуна 1954. похрањени су посмртни остаци Јовића и Ђоновића. На великом каменом постољу био је њихов споменик, који је уклоњен и постављена је само плочица, а спомен-плочу са куће Милутина Благојевића, у коју је штампарија измештена са Бањичког венца, породица Благојевић је са спољног зида изместила у ходник породичне куће због скрнављења које су починила непозната лица.

Било би интересантно чути шта о овоме мисле Субнор Србије, Београда и Врачара. Комисија града Београда преименовала је, између осталих, и улицу која је носила име Бранка Ђоновића. Још постоје улица Слободана Јовића и др Бошковића. Додуше, у Улици др Бошковића у Јајинцима ни на једној кући нема табле с његовим именом.

Светозар Буцаловић,
Београд 

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Milanovic
Prema nekim izvorima dr Boskovica je u Jasenovcu ubio Dinko Sakic.
Лидија
Од ово шесторо њих четворо су били Црногорци. Они су победили и знају то да користе.
Bosa S
Ako se ne moze napraviti muzej, moze se staviti spomen ploca.
Саша Микић
@Игор Г. Ако мислите да су партизани сви били комунисти онда се грдно варате. По оснивању партизанских јединица и јесу, али након четири године рата су у јединицама чланови партије били у великој мањини у односу а остале борце. А ментални склоп народу нису баш могли много да промене, јер како иначе објашњавате да су на изборима 1920. године комунисти добили толико гласова. Да ли су после Првог светског рата баш сви Срби постали преко ноћи комунисти?
Леон Давидович
@ Иgor G Патриотизам се у доба Југославије бар у школству више ценио него данас. Истина је само да је религију замењивала идеологија. Што се патриотизма тиче у школи је све било присутно од епске јуначке поезије , косовских јунака , вођа устанка и твораца нове Србије Карађорђа и Милоша и бројних јунака из тог времена, улице су носиле имена војвода из Првог светског рата итд. Патриотизам су рушили они са паролама како за идеале гину будале, разне пацифистичке књиге итд.
Леон Давидович
@ Igor G. Недић је тражио од официра који су избегли заробљавање да ступе у квислиншке снаге или да се пријаве за одлазак у логоре. То је лепо на суђењу објаснио мајор Славољум Врањешевић. Целог рата ЈВуО вршила је мобилизацију јер су имали мобилизацијске спискове у својим рукама. Дакле мобилизација коју је вршио НОП није никаква посебност јер су то други радили целог рата. Међутим истина је да су многи Срби масовно се добровољно јављали у партизане. Постоји фотографија како отац доводи сина у партизане и бројна сведочанства. Међутим свакако да је вршена и мобилитација и да је било и неправди. Један официр иначе по нацији Словенац причао је како су једној породици у Земуну мобилисали 6 синова и нико није преживео рат свих шест је погинуло. Док је год био жив он је са тугом причао о тој неправди и трагедији. Иначе било је случајева да су и деца других народа са простора Србије добровољно отишли у партизане и описана је од сведока догађаја и погибија те деце.
Прикажи још одговора
Vule
Nažalost verovatno zbog dodvoravanja Nemcima i Reakcionarima...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.