Друштво може да буде хуманије и племенитије

Др Златибор Лончар (Фото Д. Јевремовић)

Трансплантација органа је у самом врху приоритета Министарства здравља од 2014. године и чинимо све у намери да се ова изузетно значајна област медицине у Србији системски потпуно уреди и знатно унапреди. Резултати тог рада некада су били бољи, а некада лошији. Захваљујући тим напорима и широкој подршци јавности, 2017. смо остварили рекордне резултате и имали 40 донора, односно 92 успешно обављене трансплантације. У међувремену, донели смо и нови закон о трансплантацији органа, управо у намери да се утврде и обезбеде услови за постизање стандарда квалитета и безбедности људских органа за пресађивање, као и да се услови рада и начин организације здравственог система унапреде у циљу обезбеђивања оптималне довољности људских органа за пресађивање и обезбеђивање високог нивоа заштите људског здравља.

Нови закон дефинише и апсолутно уважавање приоритетних интереса за очување живота и здравља и заштиту основних људских права и достојанства даваоца људских органа и примаоца органа. Наравно, породица увек има последњу реч када је реч о даривању органа, чак и онда када се преминула особа није за живота противила донорству органа.

Данас се у Србији сви послови из области пресађивања људских органа спроводе у складу с одговарајућим високим професионалним стандардима, стручним смерницама и етичким начелима, као и захтевима квалитета и безбедности. А наши високостручни медицински тимови за трансплантацију органа спремни су сваког дана, 24 часа дневно. Баш сваког дана, у било које време. И вредно раде.

Али све наведено није довољно. Још се сусрећемо са недоумицама и отвореним питањима која утичу на сагласност да се донирају органи. Још свест о значају донирања органа није на нивоу који нам је потребан да би спасавање људских живота на овај начин постало свакодневна рутина.

Близу 1.000 наших суграђана, комшија, људи које срећемо у пролазу... и у овом тренутку чека позив из здравствене установе, надајући се да је баш за њих пронађен орган, јетра, срце или бубрег, који значи наставак живота. А шанса да нам у животу затреба туђи орган двадесет пута је већа него да ћемо ми бити у ситуацији да будемо донори.

Зато у Министарству здравља настављамо да радимо, да сваког дана подижемо капацитете трансплантационог програма у нашој земљи, усавршавамо знања наших лекара, отварамо нове центре за трансплантацију, сарађујемо са релевантним међународним организацијама...

Оно што нас храбри и даје наду јесте чињеница да знамо да наше друштво може да буде још хуманије и племенитије, јер је то небројано пута доказало. Наши грађани увек су показивали изузетну солидарност управо у тешким тренуцима. А нема тежег тренутка од оног у којем је угрожен живот 1.000 наших суграђана и од неизвесности у којем свакога дана живи тих 1.000 породица.

Зато искрено верујем да сви заједно – институције, одговорне компаније, стручна јавност, грађани, организације, здравствене установе, цивилно друштво, невладин сектор, медији – можемо да дамо свој допринос, односно учинимо више у циљу подизања броја живота спасених кроз трансплантациони програм.

Хајде да се ујединимо око овог племенитог циља.

Хајде заједно да победимо и спасимо животе грађана Србије, наших најближих, којима је за то довољна само једна сагласност.

Јер, нови орган једнако је нови живот. Нови живот је победа Србије.

Хајде да Србија победи.