Говори српски, да те сви – нападну

Подгорица – Ако би неко било где у Црној Гори у шали узвикну: „Говори српски да те сви разумеју” био би вероватно, ако не физички, оно вербално јавно нападнут. На „непријатеља” дукљанске државе похрлили би слободни интелектуалци, независни медији, лидери и протагонисти суверене државе Монтенегро, посланици владајуће коалиције Демократске партије социјалиста и Социјалдемократске партије.

Нико од њих, међутим није ни прстом мрднуо када су Срби у Црној Гори, којих према задњем попису има 32 одсто, доведени у положај „нејобесправљенијег народа у овој држави”. Власт им је ускратила право на изражавање, чување, развијање и јавно испољавање националне, етничке, културне и верске посебности, на српски језик и писмо у приватној, јавној и службеној употреби, на школовање на том језику, на сразмерну заступљеност у јавним службама, органима државне власти и органима локалне самоуправе, да судске спорове воде на српском језику, да сопствено име и презиме уписују и користе на српском језику и писму у службеним исправама...

Од како су Срби покренули питање представљања мањина у црногорском парламенту почела су спорења између власти и опозиције, али и дела српских странака које „тешка срца и пуног посланичког џепа” захтевају да се „то питање одложи” до њихове коначне „победе над режимом Мила Ђукановића”.

Предлажући измене и допуне Закона о избору одборника и посланика у погледу представљања мањинских народа у црногорском парламенту потпредседник Скупштине Црне Горе Рифат Растодер је рекао да би то било најпримјереније решити принципом такозваног дуплог гласа што подразумева право бирача – припадника одређеног мањинског народа или друге мањинске националне заједнице да, поред права гласања неке од листа, гласа и неког од кандидата или листа кандидата за такозване аутентичне представнике.

Растодер подсећа да је у постојећој изборној регулативи садржано решење – посебна територијална изборна јединица унутар Црне Горе као јединствене изборне јединице – којом се пуну деценију обезбеђује остваривање тог права само припадницима албанске националне заједнице и зато то право „треба дати и осталим мањинских националних заједницама”.

Растодеровим решењима противи се Странка српских радикала која сматра да у ново изборно законодавство треба вратити чланове којима се гарантују мандати .

„Ми не прихватамо предлог потпредседника Скупштине Рифата Растодера о такозваном дуплом гласу према којем би један грађанин гласао два пута пошто се на тај начин омогућавају нове изборне крађе режима – рекао је за „Политику” председник ССР Душко Секулић: „Српски народ у Црној Гори заслужује гарантоване мандате као и други и на тај начин би се посведочио број Срба у Црној Гори и чувао њихов идентитет”.

По оцени Српског народног већа које је почело са формирањем Српског националног света, легални и легитимни уставно-правни инструменти истинске заштите националног идентитета Срба у Црној Гори се налазе у самом Уставу, у његовом 79-ом члану, у делу посвећеном заштити идентитета.

„Ми немамо више право нити ћемо чекати да плате посланицима буду најважније, чак и од статуса Срба У Црној Гори” – реко нам је посланик СНВ у црногорском парламенту Момчило Вуксановић. „Сагласно Уставу радимо на формирању Српског националног савета и отпочињемо легалну и легитимну борбу за остварење наших права. Та права већ су затражили Бошњаци, Албанци, Муслимани и Хрвати, а ако то још и ми учинимо без поштовања права из члана 79. устава уопште се не може говорити о грађанској држави. А свако онај ко буде Србима оспоравао та права, без обзира био он власт или опозиција, појединац или партија, тим оспоравањем ће истовремено оспорити и сопствени грађански идентитет. Власт ће морати, или да коришћење тих права омогући и нама Србима, или да их укине и осталима.”

Коалициони партнер радикала и СНВ-а, Српска народна странка другачијег је мишљења.

„Националним мањинама треба укинути цензус за улазак у Скупштину” – рекао је посланик СНС и члан Радне групе за усклађивање изборног законодавства са Уставом Радојица Живковић. Додајући: „Требало би увести правило – један грађанин један глас”.

Живковић не спори да би националне мањине требало на неки начин да буду привилеговане како би се обезбедило њихово присуство у парламенту и мисли да је решење „да се задржи три одсто цензуса за све политичке партије, а да га за националне треба укинути”.