Енциклопедијом на енциклопедију

Скопље – Уз публицитет какав заслужује такав подухват, у Скопљу је ових дана промовисана „енциклопедија Републике Македоније”. Пројектом је руководио Јован Павловски, угледни македонски новинар, књижевник и издавач а у стварању енциклопедије су учествовали водећи македонски интелектуалци, академици, универзитетски професори и експерти из разних области.

Задовољство од појављивања прве македонске енциклопедије, покварили су албански интелектуалци, пре свега историчари, који су оспорили аутентичност садржине многих одредница.

Водећи албански историчар и професор на Државном универзитету у Тетову, Веби Џемаили је „осуо паљбу” на рачун састављача македонске енциклопедије, запретивши да ће, уколико се њена садржина не коригује, Албанци написати своју енциклопедију. Џемаили је изјавио да су у многим одредницама у кривотворене историјске чињенице на штету Албанца. „У том пројекту фалсификована је цела историја Дарданије, факти о устанку Дервиша Цара, национално порекло Мајке Терезе, рат између Аустроугарске и Турске... То нема везе са истином”, изјавио је Џемаили.

Уколико из употребе не буде повучена македонска енциклопедија, Албанци ће написати своју, поновио је Џемаили, најавивши да ће ће рад на том пројекту започети од септембра а у писању „заснованом на чињеницама и историјским фактима” учествоваће албански интелектуалци из Тиране и Приштине.

Јован Павловски је са индигнацијом одбацио тврдње Џемаилија и других албанских интелектуалаца. Он је изјавио да се енциклопедија темељи на историјским фактима, да је ослобођена од свих фалсификата и да је то „једноставно историја – Македоника”.

Мишљење Павловског деле угледни македонски интелектуалци и историчари. Директор Института националне историје Македоније Тодор Чепреганов је за „Политику” изјавио да је македонска енциклопедија продукт вишегодишњег напорног рада стотине квалификованих аутора, па и историчара из Института.

Поводом реакција албанских историчара, Чепреганов каже да је „реч о јефтином пропагандном трику неких албанских интелектуалаца који су убеђени да су главни чиниоци историјских збивања на Балкану. Њихове реакције су без основа. Мислим да је у питању политичка пропаганда, покушај да се оживи романтичарски занос примерен 19. веку. У позадини свих реакција стоје албаске партијско-политичке структуре, које не бирају средства ни повода да би себи дале значај који немају у македонској стварности али и у њеној историји”, закључио је Чепреганов.

Угледни македонски историчар, др Милан Бошкоски је за „Политику” рекао да је реакција албанске стране разумљива јер је политички мотивисана. „Њихове реакције на садржину македонске енциклопедије су део предизборне кампање међу Албанцима у Македонији и неосноване су јер се садржина енциклопедије, посебно код историјских одредница, темељи на документованим чињеницама. Опасно је и није добро за међуетничке односе измишљати проблеме и тамо где их нема”, закључио је Бошкоски.

У реакцијама македонских интелектуалаца, на претње Албанца да ће писати своју енциклопедију, истиче се да постоји „скривена намера да се на мала врата промовише албанска академија наука и и уметности у Македонији”.

ВебиЏемаили је запретиодаће, уколикосенезабранимакедонскаенциклопедија, уалбанскојверзијиМакедонцибитипредстављеникаоБугари.