У додиру са сликама

У приземљу Музеја савремене уметности Београд, од вечерас у 19 сати на поставци „У додиру са” налазиће се, међу дванаест студентских радова, и једна посебно занимљива просторна инсталација – млада Марија Томић илустровала је дело нашег недавно преминулог сликара Петра Омчикуса „Загонетка шлема 2”, из 1972, које је он урадио по сећању на уличне немире у Паризу маја 1968. Ауторка је изложила објекат, теснац налик на узани тунел кроз који посетилац треба да прође, провлачећи се поред полицијских шлемова и штитова, док се са звучника чују звукови уличних нереда. Рад вишеструко, тродимензионално тактилно и звучно, преноси осећаје тескобе, нелагоде и притиска који се могу доживети на Омчикусовој слици, а што је од посебне важности јер ова је инклузивна поставка намењена слепим и слабовидим особама и представља једна вид премијерног искорака у нови начин приступања овом делу уметничке публике.

До 1. јула у здању на Ушћу трајаће овај иновативни уметнички експеримент који су заједничким снагама реализовали кустоскиње МСУБ Катарина Крстић и Сенка Ристивојевић, професори Мрђан Бајић и Радош Антонијевић са студентима са одсека Вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду, и Борис Дончић, библиотекар и уредник у студију Библиотеке Савеза слепих Србије „Др Милан Будимир” уз помоћ колега из Савеза слепих Србије. Све је замишљено тако да су уз 12 оригиналних радова наших великих уметника из колекције овог музеја представљени један поред другог и дела академаца која на њих директно реферишу – реч је о њиховим интерпретацијама тих дела. Поред поменутог Омчикуса, коришћени су радови Косте Миличевића, Рихарда Јакопича, Ванета Бора, Пива Караматијевића, Ивана Табаковића, Петра Лубарде, Радомира Рељића, Боре Иљовског, Зорана Поповића, Томислава Петернека и Владимира Миладиновић, а студенти који су се њима бавили су Катарина Бошковић, Лука Цветковић, Богдан Ђукановић, Филип Ђукић, Катарина Јовановић, Ана Маринковић, Јелена Мирковић, Константинос Пателис Милићевић, Андреја Прокопијевић, Марија Томић, Сабине Ведеге и Никита Живановић. Све прате и легенде прилагођене слабовидим особама, као и oнe штампане на Брајевом писму. Такође, уз свако дело доступан је и звучни опис и информације о аутору и самом артефакту, а простор је означен и тифло стазама за лакше сналажење и кретање публике.

– Изабрана су дела која носе идеју друштвене трансформације, како би се истакла намера да се у простору музеја створи емоционално резонантна средина, која ће подстаћи људе да буду носиоци промена за себе и за своју околину. До сада су се у представљању уметничких дела слепим и слабовидим особама обично користили тактилни дијаграми, односно реплике-рељефи и објекти намењени додиривању, добијени машинским путем, 3Д штампом или радом на ЦНЦ машини. Наш подухват излази из очекиваног и, у складу са савременим музеолошким стандардима, акценат ставља на доживљај и искуство, уз посебну врсту суптилне медијације. Нудимо нешто више, причу коју одређено дело носи уз студенте који су нека врста „наратора”, јер њихови радови уобличавају поруке дела еминентних аутора, указују и на контекст у којем је неки рад настао, али нуде и нове погледе. Није реч о објашњењу, већ позиву да се дела на интимнији начин истраже – објашњавају за „Политику” Катарина Крстић и Сенка Ристивојевић и указују на то да су читав пројекат, који је увршћен и у наставни програм на ФЛУ, на одсеку Вајарство, пратиле вишемесечне заједничке дискусије о експонатима и различитим начинима перцепције.

– Питали смо се како на нов начин тумачити, приближити дело визуелног стваралаштва особи која не види? На то се надовезала и дилема како овим особама потенцијално учинити доступним огроман искуствени потенцијал који нуде наше збирке, што у броју износи преко 8.300 уметничких дела – додају кустоскиње и истичу:

– Интерпретације су обликоване у разноврсним уметничким формама и медијима. Две студенткиње су се одлучиле за перформанс, па ће на самом отварању бити уприличено извођење Катарине Јовановић, која ће читати Миладиновићев рад из серије „Rendered History”, а Катарина Бошковић је одабрала да Јакопичеву слику „Месечина” интерпретира поезијом – најављују наше саговорнице.