U dodiru sa slikama

U prizemlju Muzeja savremene umetnosti Beograd, od večeras u 19 sati na postavci „U dodiru sa” nalaziće se, među dvanaest studentskih radova, i jedna posebno zanimljiva prostorna instalacija – mlada Marija Tomić ilustrovala je delo našeg nedavno preminulog slikara Petra Omčikusa „Zagonetka šlema 2”, iz 1972, koje je on uradio po sećanju na ulične nemire u Parizu maja 1968. Autorka je izložila objekat, tesnac nalik na uzani tunel kroz koji posetilac treba da prođe, provlačeći se pored policijskih šlemova i štitova, dok se sa zvučnika čuju zvukovi uličnih nereda. Rad višestruko, trodimenzionalno taktilno i zvučno, prenosi osećaje teskobe, nelagode i pritiska koji se mogu doživeti na Omčikusovoj slici, a što je od posebne važnosti jer ova je inkluzivna postavka namenjena slepim i slabovidim osobama i predstavlja jedna vid premijernog iskoraka u novi način pristupanja ovom delu umetničke publike.

Do 1. jula u zdanju na Ušću trajaće ovaj inovativni umetnički eksperiment koji su zajedničkim snagama realizovali kustoskinje MSUB Katarina Krstić i Senka Ristivojević, profesori Mrđan Bajić i Radoš Antonijević sa studentima sa odseka Vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, i Boris Dončić, bibliotekar i urednik u studiju Biblioteke Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir” uz pomoć kolega iz Saveza slepih Srbije. Sve je zamišljeno tako da su uz 12 originalnih radova naših velikih umetnika iz kolekcije ovog muzeja predstavljeni jedan pored drugog i dela akademaca koja na njih direktno referišu – reč je o njihovim interpretacijama tih dela. Pored pomenutog Omčikusa, korišćeni su radovi Koste Miličevića, Riharda Jakopiča, Vaneta Bora, Piva Karamatijevića, Ivana Tabakovića, Petra Lubarde, Radomira Reljića, Bore Iljovskog, Zorana Popovića, Tomislava Peterneka i Vladimira Miladinović, a studenti koji su se njima bavili su Katarina Bošković, Luka Cvetković, Bogdan Đukanović, Filip Đukić, Katarina Jovanović, Ana Marinković, Jelena Mirković, Konstantinos Patelis Milićević, Andreja Prokopijević, Marija Tomić, Sabine Vedege i Nikita Živanović. Sve prate i legende prilagođene slabovidim osobama, kao i one štampane na Brajevom pismu. Takođe, uz svako delo dostupan je i zvučni opis i informacije o autoru i samom artefaktu, a prostor je označen i tiflo stazama za lakše snalaženje i kretanje publike.

– Izabrana su dela koja nose ideju društvene transformacije, kako bi se istakla namera da se u prostoru muzeja stvori emocionalno rezonantna sredina, koja će podstaći ljude da budu nosioci promena za sebe i za svoju okolinu. Do sada su se u predstavljanju umetničkih dela slepim i slabovidim osobama obično koristili taktilni dijagrami, odnosno replike-reljefi i objekti namenjeni dodirivanju, dobijeni mašinskim putem, 3D štampom ili radom na CNC mašini. Naš poduhvat izlazi iz očekivanog i, u skladu sa savremenim muzeološkim standardima, akcenat stavlja na doživljaj i iskustvo, uz posebnu vrstu suptilne medijacije. Nudimo nešto više, priču koju određeno delo nosi uz studente koji su neka vrsta „naratora”, jer njihovi radovi uobličavaju poruke dela eminentnih autora, ukazuju i na kontekst u kojem je neki rad nastao, ali nude i nove poglede. Nije reč o objašnjenju, već pozivu da se dela na intimniji način istraže – objašnjavaju za „Politiku” Katarina Krstić i Senka Ristivojević i ukazuju na to da su čitav projekat, koji je uvršćen i u nastavni program na FLU, na odseku Vajarstvo, pratile višemesečne zajedničke diskusije o eksponatima i različitim načinima percepcije.

– Pitali smo se kako na nov način tumačiti, približiti delo vizuelnog stvaralaštva osobi koja ne vidi? Na to se nadovezala i dilema kako ovim osobama potencijalno učiniti dostupnim ogroman iskustveni potencijal koji nude naše zbirke, što u broju iznosi preko 8.300 umetničkih dela – dodaju kustoskinje i ističu:

– Interpretacije su oblikovane u raznovrsnim umetničkim formama i medijima. Dve studentkinje su se odlučile za performans, pa će na samom otvaranju biti upriličeno izvođenje Katarine Jovanović, koja će čitati Miladinovićev rad iz serije „Rendered History”, a Katarina Bošković je odabrala da Jakopičevu sliku „Mesečina” interpretira poezijom – najavljuju naše sagovornice.