Подељена мишљења правника о еутаназији

Између убиства, самоубиства и еутаназије не постоји оштра разлика, рекао је др Зоран Томић, професор Правног факултета у Београду, на саветовању правника које је јуче завршено у Будви.

У дискусији о актуелним новинама које предвиђа нова верзија преднацрта будућег грађанског законика, правници су изразили различита мишљења и изнели супротстављене аргументе, нарочито поводом предлога о увођењу еутаназије.

– Смрт од туђе руке је убиство, смрт од своје руке је самоубиство, а смрт од државне руке је извршење смртне казне. Када је реч о еутаназији, изрази као што је „достојанствена смрт” и „право на смрт” парају ми срце. Овде медицински стандард прераста у правни стандард, а то може да буде јако опасно. Да ли постоји разлика између еутаназије и престанка лечења – запитао је професор Томић.

Подсетио је да су сумњиви случајеви еутаназије обрађени и у романима Агате Кристи.

Београдски адвокат Иван Симић нагласио је да не треба претеривати у напуштању традиционалних, националних вредности и наметању превише либералних решења, као што су легализација права истополних ванбрачних заједница, увођење сурогат-материнства и еутаназије.

– Надам се да ће комисија за израду грађанског законика пажљиво одмерити аргументе за и против оваквих решења. Верујем да ће, и поред одласка академика др Слободана Перовића, наш правни поредак смоћи снаге да се одупре тежњама које га већ готово две деценије стављају у позицију колоније, што за последицу има бесомучно, најчешће некритичко прихватање различитих решења која се подводе под вредности Европске уније. Притом је врло упитно да ли су досадашња „европска решења” уопште унапредила правни систем, јавни поредак и друштвено уређење у целини – казао је Симић.

Када је реч о увођењу еутаназије, навео је да то сматра експериментом који се уводи у правни поредак Републике Србије. Апеловао је на максималну опрезност и уздржаност у вези са увођењем овог института у наш правни систем.

Ратомир Слијепчевић, секретар комисије за израду грађанског законика, рекао је да су тешке животне ситуације многих грађана биле основни мотив који је руководио чланове комисије да предложе легализацију права на достојанствену смрт. То право се може остварити искључиво на основу воље особе која се налази у изузетно тешкој ситуацији, без наде за оздрављење. Уколико пацијент није у свесном стању, или не може да изрази своју вољу, захтев за еутаназију може да поднесе његов правни заступник.

– Неопходно је да се истовремено испуне сва три предвиђена услова, да би се остварило ово право: прво да конзилијум лекара констатује да нема наде за излечење и да је смрт у блиској будућности извесна, друго, да пацијент трпи тешке болове и патње и треће, да је његова породица у дужем периоду изложена изузетно тешкој материјално-социјалној ситуацији. Коначну одлуку доноси судско веће, на основу мишљења лекара, психолога и социјалних радника – објаснио је Слијепчевић.

Нагласио је да злоупотреба тог права представља основ за кривичну одговорност.

Руководилац комисије, проф. др Миодраг Орлић на крају дискусије обећао је да ће се пажљиво размотрити сви аргументи за и против увођења еутаназије.