Политичке силе немају меру

Нови Сад, Сремски Карловци - Границе у филозофском поимању, у филозофији уметности/естетици, у геополитичком и дипломатском тумачењу, филозофија као гранично искуство, универзално схватање добра и зла, границе и разграничења између човека и животиње, границе у политичкој филозофији, границе као антрополошко начело, само је део тема саопштења и дијалога српских филозофа на тродневном симпозијуму "Појам граница", који је у Карловачкој гимназији, у оквиру 36. Бранковог кола, организовало Српско филозофско друштво.

Саопштења су поднели и учествовали у дискусији: Раде Калик, Јован Аранђеловић, Зоран Арсовић, Бојан Јовановић, Сретен Петровић, Радивоје Керовић, Алекса Буха, Синиша Ђокић, Света Стојановић, Симо Елаковић, Слободан Дивјак, Предраг Крстић, Слободан Кањевац, Ђорђе Вукадиновић, Радомир Ђорђевић, Мирослав Ивановић, Ксенија Марицки Гађански, Александар Лукић, Димитрије Вујадиновић и други.

Већ у првом саопштењу, "Разграничење средњег пута од крајности", Јован Аранђеловић је, после анализе Аристотеловог "средњег пута", говорио и о политичким, правним и дипломатским границама у случају данашњих разговора о Косову и Метохији. "У савременој расправи о КиМ, која укључује само политички и правни прилаз, запостављен је филозофски, пре свега зато јер се кроз прва два покушавају да сруше сва темељна начела правног поретка на којима читав свет почива... А филозофски прилаз би најбоље показао да политичке силе данас не признају никакве мере, нити у нуђеним решењима има икакве мере... И док је Србија данас спремна да пружи оно што не би учинила ниједна земља на свету, али то не задовољава интересе треће стране која је за сада у сенци, тражи се да Срби задовоље не само захтеве Албанаца, већ и оних који су нас бесомучно бомбардовали", рекао је Аранђеловић и истакао да "у свему најмање добијају Албанци, а највише војна Алијанса која ће добити државу где ће имати пуну слободу да ради шта хоће".

Дијалогу о овој теми су се касније, у саопштењима и дискусији, поред других, придружили и Ђорђе Вукадиновић и Ксенија Марицки Гађански, говорећи о глобализацији као објективном, али и субјективном процесу, који има своје спонтане, али и злонамерне аспекте. Нагласивши да су "границе данас порозне, али врло важне, дакле да нису безначајне данас, а неће бити ни сутра", Ђорђе Вукадиновић је рекао да није много одушевљен брзином растакања граница. У Европској унији ниједна граница није промењена, иако се преко њих данас прелази само са личном картом... Али, границе се добро знају, и управо у томе је Хегелова "дијалектика граница", истакао је Вукадиновић.

Постављањем питања о "граници" у филозофији уметности, естетици, као покушаја теоријског осмишљавања бића "уметности" отвара се, чини се, најзначајније теоријско питање о појму "границе" у филозофији уопште, рекао је Сретен Петровић. Нигде као у естетици на крајњи исход, дакле, и границу мишљења, обузетог одговором на питање смисла уметничког дела, не сустичу се сазнајно и онтолошки, субјективно и објективно, утицаји из социо-психолошког, рецептивног, субјективног, односно теоријско-сазнајног и онтолошког, објективног домена, сматра Петровић.

- Суштина човековог постојања у свету везана је за обавезу поштовања граница, али и за потребу њиховог прекорачења, јер је друштво динамична категорија која тражи да се живот обнови увек када се мењају околности - рекао је Бојан Јовановић, говорећи о теми "Искушења хибриса". - Због тога су традиционална друштва, по дефиницији хладна и непромењива, имала утврђене обреде, чиме су омогућавала да се прекораче утврђене границе. Били су то многи празнични обреди, када се суспендују - привремено - постојећа друштвена правила да би се некажњиво могла да прекорачују. Сама привременост обредног прекорачења указује на утопијску димензију тих обреда који кроз исправљање постојећег друштвеног греха упућују и на могућност неких другачијих односа. Но, њихово привремено трајање показује да су они у функцији потврђивања постојећег друштвеног стања, јер се потом друштво потврђује на својим начелима на којима и постоји. О томе говоре многи карневалски обреди и понашања, али и свадбе које дају могућност потпуне инверзије са становишта патријархалног друштва.