Додатни извори финансирања за мала предузећа

Мала и средња предузећима у Србији, којима према неким проценама недостаје око милијарду евра капитала, ускоро ће осим банкарских позајмица на располагању имати додaтне изворе финансирања. Заправо, домаћи корпоративни, приватни и капитал физичких лица моћи ће преко фондова предузетничког капитала да у њих улаже.

Нацрт закона о алтернативним инвестиционим фондовима отвара могућност за регистровање фондова предузетничког капитала (венчер капитал фондови) у Србији.

У Министарству финансија, које је с Комисијом за хартије од вредности сачинило овај пропис, наглашавају да су ови намењени професионалним и институционалним инвеститорима, а моћи ће да улажу и полупрофесионални инвеститори (који једнократно уложе 50.000 евра и процени се да имају довољно знања и искуства).

– Одредбе које се тичу малих инвеститора, јавне понуде и прекограничног обављања делатности друштва за управљање алтернативним инвестиционим фондовима имаће одложено дејство ступања на снагу– кажу у министарству.

Један од разлога за сачињавање закона је, како наводе, потреба да се омогући већи степен заштите у случају ризичних улагања алтернативних инвестиционих фондова, као и да се ближе и детаљније дефинишу правила која се примењују на друштва за управљање алтернативним инвестиционим фондовима.

Стога нацрт закона прописује организационе захтеве који се односе на друштава за управљање и лица која управљају, а који обухватају правила пословног понашања као што су управљање, политике накнада, управљање ризицима и ликвидношћу, правила вредновања, делегирање пословних процеса, као и делатност и одговорност депозитара.

– Истовремено, захтеви транспарентности ће укључивати обавезе извештавања лица која управљају алтернативним фондом према инвеститорима, што обухвата јасан опис инвестиционе политике, укључујући описе врсте имовине у коју ће улагати, правила откупа, вредновање, држање имовине, администрирање, политике управљања ризицима, цене, трошкове и накнаде повезане с инвестицијом – наводе у министарству.

Друштава за управљање овим фондовима имају обавезу да годишње објаве инвестициону стратегију и циљеве фонда када стичу контролу над компанијама, као и опште информације о профитабилности компаније након што је стекао контролу.

Овај пропис разликује отворене алтернативне инвестиционе фондове у којима су удели откупиви на захтев члана или инвеститора, и затворене алтернативне инвестиционе фондове код којих није могуће тражити откуп удела од самог фонда.

– Новина је што ће бити могуће основати алтернативни инвестициони фонд који има својство правног лица с интерним управљањем, који неће морати да има друштво за управљање. Међутим, и на управљање тих фондова примењиваће се одредбе овог нацрта које уређују друштва за управљање алтернативним инвестиционим фондом – кажу у министарству.

Водећи рачуна о тренутном стању на домаћем тржишту, у овом нацрту закона је прописано да у периоду до уласка у Европску унију, депозитар (уместо досадашњих кастоди банка и кастоди услуге) може бити само кредитна институција, односно банка и да ће бити могуће делегирати послове чувања имовине на домаће и стране банке, уколико су испуњени прописани услови и уз претходну сагласност Комисије за хартије од вредности.

– Додатно, још један од разлога за доношење овог закона лежи и у потреби да се микро, малим и средњим привредним субјеката пружи могућност приступа додатним изворима финансирања за даљи развој њиховог пословања – наводе у Министарству финансија.

Игор Живковски, председник правног одбора Савета страних инвеститора, појашњава да се у наш правни систем први пут уводе алтернативни инвестициони фондови који прикупљају новац од инвеститора с циљем њиховог даљег улагања у друге облике имовине. С тим да се за алтернативне инвестиционе фондове не захтева и дозвола за рад, у смислу закона који регулише оснивање и рад отворених инвестиционих фондова с јавном понудом.

Наш саговорник напомиње да ће алтернативним фондовима први пут бити омогућено да се региструју као такви, а не као друштва с ограниченом одговорношћу, што је до сада био случај.

– Као нарочито занимљиво правно решење у новом закону издваја се институт затвореног алтернативног инвестиционог фонда који има својство правног лица с интерним управљањем. Реч је о врсти инвестиционог фонда који својом имовином управља сам, а не преко друштва за управљање и који истовремено представља друштво за управљање – наводи Живковски.

Усклађен с Директивом ЕУ

Закон о алтернативним инвестиционим фондовима је у највећој мери усклађен с Директивом Европске уније, која се односи на управљање алтернативним инвестиционим фондовима, кажу у Министарству финансија. Али је наметнуо потребу за изменама Закон о инвестиционим фондовима који ће регулисати само отворене инвестиционе фондове с јавном понудом који улажу у преносиве хартије од вредности и друштва за управљање овим фондовима. Осим овога биће сачињен нови закон о отвореним инвестиционим фондовима с јавном понудом.