Поплаве, јер се не чисте корита река

Сваке године у пролеће једнак проблем, велике поплаве на подручју Србије, БиХ и Хрватске. Правдају их великим кишама. Кише су падале и у бившој Југославији, али је далеко мање било оваквих поплава.

Транспортна снага воде, која носи земљане честице, зависи од брзине воде, а брзина зависи од уздужног пада корита потока и река. Горњи сливови су у брдовитом подручју, па је однос материјала велики. У доњем току река, на равнијем земљишту, пад је блажи па се материјал ношен водом таложи у кориту реке.  Зато реке скрећу и праве меандре. Овај природни процес непрекидно траје. Да не би дошло до поплава потребно је стално уклањати нанос из корита река. У социјалистичкој Југославији сва предузећа и установе са самосталним финансирањем плаћали су водни допринос, који је износио два процента бруто прихода. Водни допринос користила су водопривредна предузећа која су била распоређена на читавој земљи и која су имала одговарајуће кадрове и опрему за обављање водомелиорационих радова, укључујући регулацију корита река и чишћење наноса из њих. У Србији је постојало велико водопривредно предузеће Морава које је завршавало радове у комплетном сливу Мораве. Одлуком нових власти укинут је водни допринос. Водопривредна предузећа су остала без прихода па су расформирана а корита река су престала да се чисте, што је главни узрок поплава. Данас је и река Сава, која је некада била пловна до Сиска затрпана наносом и пловна је само до Сремске Митровице.

Мр. инж. Срђан Танаскови