Ко може Лесковчанима да забрани роштиљ на ћумур

На југу земље, у крајевима познатим по најбољем роштиљу у Србији, са неверицом дочекују предлог да се законом забрани употреба роштиља на угаљ у угоститељским објектима и они замене гриловима на струју или гас.

Како је за наш лист рекао Зоран Мирашевић, председник Удружења угоститељско-туристичких посленика из Ниша, оваква иницијатива, по његовом мишљењу, тешко је остварива.

– Мислим да Србија има много већих проблема од укидања ћумура, који се годинама користи у свим угоститељским објектима. Излишно је коментарисати овакве информације. То сигурно неће проћи у Нишу, Врању или Лесковцу а према мом мишљењу ни у Београду – каже Мирашевић.

Подсетимо, Одбору за здравље и породицу недавно је стигла грађанска представка др Ивана Николића из Београда да се законом забрани употреба роштиља на ћумур, као начин борбе са све учесталијим тумором дебелог црева. И то због одређених штетних једињења која се стварају искључиво приликом коришћења роштиља на угаљ.

Овај предлог упућен је Министарству здравља, сектору за јавно здравље и програмску здравствену заштиту на разматрање. Међутим, у Министарству здравља јуче нису коментарисали каква може бити судбина овог предлога који је изазвао велику пажњу јавности.

Др Иван Станковић, професор Фармацеутског факултета и председник Националног савета за безбедност хране, рекао је за „Политику” да је истина да у диму има полицикличних ароматичних угљоводоника који су канцерогени. По његовом мишљењу, основно питање је колико се димљене хране уноси у организам. Станковић истиче да тренутно не постоји препорука Европске агенције за безбедност хране (ЕФСА) или других међународних тела да се такав начин припремања хране избаци из употребе. Он није упознат да је у некој држави до сада законом забрањено коришћење роштиља на угаљ.

– У сваком диму од органског материјала који сагорева (и угља и дрва) има ових једињења. Тако да неко ко много једе роштиљ може да буде изложен већој количини ових канцерогених супстанци. Иста је ситуација и код димљене хране – пршуте, кобасица, сланине… Мада се све више у индустрији користи арома дима која се убризгава у месо и нема та својства – објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, у том смислу би грилови на гас или струју били безбеднији јер њихов дим не садржи таква једињења. Сматра да оваква иницијатива „није лоша” али је питање да ли постоји довољно доказа да би увођење те мере помогло у побољшању здравља грађана. У сваком случају, додаје, не треба претеривати у конзумирању димљене хране. На питање шта то конкретно значи Станковић каже:

– Не треба јести сваки дан месо са роштиља на ћумур или дрва. Једном недељно је прихватљиво – каже др Иван Станковић.

Још крајем 2015. године Међународна агенције за истраживање канцера (ИАРЦ) при Светској здравственој организацији објавила је извештај да је црвено месо у целини „вероватно канцерогено”, иако за то постоје ограничени докази. Наведено је да свега 50 грама месних прерађевина дневно – што је мање од две кришке сланине, повећава ризик развоја карцинома дебелог црева 18 одсто.

Ипак, СЗО је тада истакао како сматра да месо може да буде и корисно за здравље и да ови закључци могу да помогну земљама при давању уравнотежених савета за исхрану.

– Ова одлука не значи да треба да престанете да једете црвено месо или прерађевине, али ако их много једете, можда би требало да размишљате о редуковању – рекао је професор Тим Кеј из британске агенције за истраживање канцера, додајући да не може нанети штету ако се с времена на време поједе сендвич са сланином, а да здрава исхрана подразумева пре свега умереност.