Плач беба нико неће кажњавати

Да је бебећи плач највећа претња за ред и мир Београђана сазнали смо претходних дана читајући „између редова” бројних медијских написа којима је на сва звона донета „вест” да ће се на мети нове градске Одлуке о кућном реду наћи и родитељи чија деца прегласно плачу. Од кажњавања младих брачних парова који не могу у миру да се „договоре” са својим новорођенчадима нема ништа, тврде у Секретаријату за комуналне и стамбене послове. Та ситуација није предвиђена одлуком као кршење кућног реда, додају, већ је реч о „слободној новинарској интерпретацији”.

Највећи новитет прописа који би требало да буде усвојен у августу јесте ново време одмора. До сада су комшије биле дужне да суседима обезбеде мир од 13 до 17 сати, а према новој одлуци, тишина у зградама владаће радним данима од 16 до 18 сати и од 22 до седам часова, а викендом од 14 до 18 часова и од 22 до осам.

– Време одмора прилагођено је новим условима радног дана јер запослени најчешће раде од осам или девет часова до 16 или 17 сати – кажу у секретаријату.

У прописаном периоду, станари не смеју викати, трчати, скакати, играти се лоптом или на било који начин правити буку и нарушавати мир других. Забрањено је и коришћење апарата као што су веш-машине, усисивачи, вентилациони системи, музички уређаји, телевизори, машине и апарати у згради… тако да њихов звук омета суседе. Време одмора мора се поштовати и кад је реч о коришћењу машина за одржавање зелених површина око зграде, на пример косачица или моторних тестера.

– Бука у време одмора у просторијама са затвореним прозорима не сме прећи граничну вредност од 30 децибела, што је прописано републичком уредбом. Акценат је дакле на буци, а не на употреби појединих кућних апарата, машина и уређаја. Станари не поштују кућни ред уколико у време одмора праве буку, коју производе те машине и уређаји, и тада им надлежни инспектор односно комунални полицајац може изрећи прописану казну – кажу у Секретаријату за комуналне и стамбене послове.

Нови прописи, међутим, нису открили топлу воду, каже Марко Арсенијевић из Иницијативе за квалитетно становање. Све је то, истиче, било и у претходним прописима о кућном реду, али су, по Закону о становању, јединице локалне самоуправе биле дужне да донесу нове прописе.

– Кућни ред највише везе има са моралом и добросуседским односима. Јер то да не треба остављати ђубре у ходнику ствар је кућног васпитања, исто као што је забрана пушења у лифту, али и толеранција према комшијама које имају бебу, јер бебу не можете натерати да не плаче. То, иначе, никад нигде није написано нити знам случај да је неко комуналце позвао због плача бебе. Нисмо имали ни пријаве због тога што неко укључује веш-машину ноћу – објашњава Арсенијевић.

Због новорођенчади нису звали, али списак разлога због којих су Београђани алармирали комуналне полицајце је подугачак.

– Највећи проблем у Београду, као и у Крагујевцу, Нишу или Новом Саду јесте то кад неко прави журку у један или два сата ноћу. Често се пријављују и поправке, бургијања у стану, гласан разговор и гласно слушање телевизора, па и лупање кломпама... – илуструје Арсенијевић, додајући да је лети, кад су прозори отворени, притужби било и на „љубавну буку”, али и на свађе у комшилуку.

Да ли нова одлука даје веће могућности злоупотребе? Да ли ће комшије чешће пријављивати суседе са којима и нису баш у добрим односима?

– Док је људи, биће и злоупотреба, али да би неко био кажњен мора да буде ухваћен на делу. Комунална полиција мора да затекне баш тај моменат буке и нереда, а и кад дођу, они ће прво поразговарати, саслушати и упозорити, неће одмах кажњавати. Нико не може да кажњава само на основу „рекла-казала”, већ су потребне чињенице – појашњава Арсенијевић.

Према искуству управника зграда, каже, кућни ред се поштује у срединама у којима су бројнији старији људи. Више пријава је у објектима где живе студенти који су, по обичају, склони журкама и бучнијем животу.

– Доста је људи који славе рођендане или прославе дипломирања једном годишње. Комшије су по правилу толерантније када се у холу постави обавештење да неко прави журку и замоли за стрпљење – објашњава Арсенијевић.