Прошлост прогања Грегора Гизија

Сенке прошлости не дају мира „икони” источнонемачких социјалиста (бивша Партија демократског социјализма) и, са Оскаром Лафонтеном, председнику посланичке фракције Левице у Бундестагу Грегору Гизију.

Нови папири, које би требало да обелодани служба која се бави мрачном оставштином бивше фамозне источнонемачке тајне полиције Штази, „активирали” су старе сумње да је Гизи био њен сарадник и доушник.

„Случај Гизи” је, у том контексту, више пута интригирао и узбуђивао немачку медијску и политичку јавност. Сам Гизи је то увек одлучно и упорно порицао, а један суд у Хамбургу је својевремено забранио недељнику „Шпигл” да га у текстовима означава као доушника, пошто за тако нешто није пружио ваљане и чврсте доказе.  

Овога пута Гизи се сумњичи да је „цинкарио” источнонемачког дисидента, оштрог критичара режима, Роберта Хавемана (1910–1982), кога су власти због тога често држале у кућном притвору и затварале.

Пронађене „забелешке” из огромне архиве – сачувани регали с досијеима дуги су десетине километара! – односе се на годину 1979, када је Гизи био Хавеманов адвокат.

Нове оптужујуће чињенице против Гизија, које су „Шпиглу” у рату са једним од лидера Левице добродошле, изнео је пре неки дан и један берлински сликар и писац. Он се пред вишим управним судом појавио као сведок поводом једног извештаја Штазија од 5. октобра 1979. године. У том извештају агент Штазија описао је сусрет Роберта Хавемана, његове супруге Катје, „адвоката др Гизија” и непознате „мушке особе” под именом „Ервин”.

Радило се, како се сада испоставило, о источнонемачком писцу Томасу Ервину, који се пред судом, у улози сведока, појавио под именом Томас Клингенштајн: своје старо име променио је 1986.

У том извештају је забележено како је доушник, „неформални сарадник”, Штазија после тог сусрета у предграђу источног Берлина повезао у свом „трабију” „Ервина”, који му је, успут, причао о „проблемима које има са државом”.

Клингенштајн је, како пише „Шпигл”, пред судом испричао да га је те вечери у град повезао – адвокат Грегор Гизи. Из тога су и он и хамбуршки недељник извукли закључак да је био доушник.

„Шпигл” покушава да ту констатацију појача позивајући се на забелешку о разговору Гизијевог оца Клауса Гизија, високог функционера у бившој Немачкој Демократској Републици – амбасадор, министар за културу... – са неприкосновеним шефом партије и државе Ерихом Хонекером о резултатима истраге која је вођена у том часу против Роберта Хавемана. Хонекер је хвалио ангажовање „адвоката Гизија”, испоручио му срдачне поздраве и сугерисао да „успостави однос поверења” са Хавеманом како би га наговорио да се окане „пропаганде против НДР у иностранству”.

Да би „затворио круг”, хамбуршки недељник цитира делове још једног извештаја, у којем се, „у првом лицу”, говори о предлогу Хавеману да заиста избегне објављивање текстова у иностранству (радило се, иначе, о Западној Немачкој) и да се „ограничи на НДР”.

Грегор Гизи изнова пориче било какву сарадњу са Штазијем и одбија да коментарише најновије „налазе” позивајући се на обавезу адвокатске тајне. Покренуо је, међутим, поступак да судски спречи објављивање спорних докумената, а „Шпигл” се нада да му то овога пута неће поћи за руком као што му је у ранијим случајевима успевало.